Karaš je slatkovodna reka u Srbiji, u Banatu, sa meandrima, zaraslim obalama i povezanim mrtvajama. Peca se sa obale i iz čamca, uz dozvolu i ograničenja za zaštićeni deo „Karaš–Nera“ i upotrebu plovila. Među glavnim ribama su klen, štuka, som i bucov.
- Veličina
-
Dužina u regionu 82,6 km
O vodi
Karaš, poznat i kao Karasz, banatska je reka čiji tok prate meandri i povezane mrtvaje. Veći deo obala je visok i strm, pod žbunjem, vrbama, koprivama i trskom. Za pecaroša to znači da izbor mesta često zavisi od toga gde se uopšte može prići vodi i zabaciti.
Ukupna dužina toka je oko 110 km, od čega oko 60 km prolazi kroz Srbiju. Korito je široko od 10 do 35 metara, a dubina u virovima dostiže 8 metara. U meandrima i mrtvajama uobičajene su dubine od 1,5 do 6 metara. Prema starijim podacima, dužina sliva iznosi 82,6 km.
Deo toka i meandara zaštićen je 2015. godine odlukom Skupštine AP Vojvodine u okviru Predela izuzetnih odlika „Karaš–Nera“, pod II i III stepenom zaštite. Meandri imaju i status međunarodno značajnog područja za ptice. Prema starijim podacima, celo zaštićeno područje zauzima od 1.540 do 1.541 hektar.
Delom ribarskog područja „Banat“ koji obuhvata Karaš upravlja JVP „Vode Vojvodine“, dok donjim tokom, meandrima i mrtvajama unutar zaštićenog područja upravlja JKP „Belocrkvanski komunalac“. Među posećenim ribolovnim mestima su Stari Karaš i mrtvaje kod Jasenova, kao i Kajtasovačka mrtvaja. Pecaroši odlaze i u Dupljaju, na „Tri lavora“ i „Svinjsko kupalište“.
Iz karpatskog dela nekada je zalazila potočna pastrmka, ali je iščezla.
Ribe u vodi
Klen, štuka i bucov spadaju među glavne mete za aktivan ribolov na Karašu i povezanim mrtvajama. Klen se obično traži uz zaklon nad vodom i na prelazima toka, naročito kada pokupi hranu sa površine. Štuka voli ivicu rastinja i mesta iz kojih može da napadne iz zasede, dok bucov, poznat i kao bolen, često odaje položaj udarcima po površini. Za njih vredi menjati ugao zabačaja i brzinu vođenja, umesto uporno pretraživati isto mesto na isti način.
Som i smuđ traže strpljivije pretraživanje dubljih delova i prelaza uz zaklon. Som je obično aktivniji pri slabijem svetlu, a smuđ često bolje grize u sumrak i po zamućenoj vodi, u granicama dozvoljenog vremena ribolova. Šaran se najčešće traži pri dnu, uz mirniji prilaz mestu i umerenu prihranu.
Bandar, odnosno grgeč, takođe živi u ovoj vodi. Uz njega se love babuška, poznata i kao srebrni karaš, i amur. Deverika, bodorka i crvenperka daju razloga za finiji pribor i pažljivo podešen plovak, dok su u reci i povezanim mrtvajama prisutni i jaz, mrena, škobalj i nosara. Tu je i cverglan, a linjak je redak ulov.
Kako se peca
Sa obale se peca sa prokrčenih mesta, dok se čamac i kanu koriste za zarasle, nepristupačne delove i mrtvaje. Prema starijim pravilima, korišćenje čamca na vodama Vojvodine mora biti predviđeno programom upravljanja; u zaštićenom delu važi zabrana motornih čamaca iz odluka iz 2015. i 2022. godine.
Plovak
Ribolov na plovak ovde se oslanja na lake i osetljive sisteme. Fider i dubinski ribolov koriste se za pecanje pri dnu, a za mirnu ribu preporučuje se prihranjivanje mesta. Bolje je početi skromnije sa prihranom i dodavati je prema tome kako riba grize.
Varaličarenje
Varaličarenje se praktikuje za klena, bucova i štuku, uz voblere, leptire i spinere. Uz granje i rastinje korisniji je precizan zabačaj nego velika daljina, a varalicu treba voditi tako da što duže ostane uz zaklon.
Mušičarenje
Mušičarenje je naročito popularno i uspešno za klena, a veštačke mušice koriste se i za bucova i štuku. Suve mušice imaju smisla kada riba uzima hranu sa površine; mokre mušice i strimeri služe za pretraživanje ispod nje.
Prirodni mamci
Ribolov prirodnim mamcima koristi se za belu ribu i babušku. Gliste i crvići, kao i pinki, pogodni su za sitnije zalogaje na udici. Koriste se i hleb, kuvani kukuruz, valjci i testo; mamac treba uskladiti sa veličinom udice i načinom na koji riba uzima.
Pristup vodi
Veći deo obala Karaša je visok, strm i gusto obrastao, pa je prilaz vodi otežan. Pristupačnija mesta nalaze se blizu Kuštilja, Vojvodinaca i Dobričeva, a prilazi se traže i kod Banatske Subotice i Straže. Takvih mesta ima i u blizini Jasenova i Dupljaje.
Do meandara i mrtvaja stiže se atarskim putevima, između ostalog sa puta Kajtasovo–Grebenac. Automobilima se prilazi poljskim putevima do mesta gde konfiguracija terena to dozvoljava.
Prema starijim podacima, u Dupljaji postoji centar za iznajmljivanje kanua, odakle se plovila spuštaju na vodu.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za ribolov je potrebna dozvola koja se kupuje u sedištu JVP „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu ili preko lokalnih udruženja sportskih ribolovaca, a za deo u PIO „Karaš–Nera“ predviđena je posebna ili doplatna godišnja dozvola od 2.000 dinara. Po opštem cenovniku za 2026. godinu, godišnja dozvola košta 9.000 dinara. Za starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 procenata cena je 4.500 dinara, dok za lica sa telesnim oštećenjem od 80 i više procenata, vojne i civilne invalide i maloletnike od 14 do 18 godina iznosi 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, a višednevna do sedam dana 2.600 dinara. Prema opštem pravilu za 2026. godinu, deca mlađa od 14 godina mogu pecati bez dozvole uz prisustvo punoletnog lica koje poseduje dozvolu.
U režimu II stepena zaštite PIO „Karaš–Nera“, odlukama iz 2015. i 2022. godine zabranjeni su kretanje motornih čamaca, vožnja motornih vozila izvan određenih puteva i zagađivanje bukom i svetlošću. Korišćenje čamca u rekreativnom ribolovu na vodama Vojvodine uslovljeno je programom upravljanja. Odluke za zaštićeno područje iz 2015. i 2022. godine dozvoljavaju isključivo poribljavanje autohtonim vrstama radi reintrodukcije, dok je neovlašćeno poribljavanje zabranjeno.
Po opštim pravilima za 2026. godinu, lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, a za smuđa od 1. marta do 30. aprila; minimalna mera za obe vrste je 40 cm. Za soma lovostaj traje od 1. maja do 15. juna, a minimalna mera je 60 cm.