Prema starijim podacima, ribolov je na većem delu zaštićenog toka Nere zabranjen, a na određenim lokacijama dozvoljen uz dozvolu. Ova pogranična reka u Srbiji, u oblasti Bele Crkve, smenjuje plitke brzake i dublje virove. U njoj žive klen, bucov i mrena, dok se na ušću u Dunav lovi i smuđ.
- Veličina
-
Dužina u regionu 91,9 km
O vodi
Nera je slatkovodna pogranična reka čiji tok kroz Srbiju smenjuje plitke brzake i dublje virove. Takav raspored vode pecarošu daje sasvim različita mesta za čitanje toka: brzu, plitku vodu i mirnije dubine. U donjem toku korito je široko od 20 do 40 m, a nadmorska visina se spušta sa oko 82,5 m u gornjem delu srpskog toka na oko 65–70 m na ušću.
Deo toka pripada Predelu izuzetnih odlika „Karaš–Nera“, kojim upravlja JP Direkcija za izgradnju opštine Bela Crkva. Zaštićeno područje zauzima 1.541,27 ha, a površina same Nere u njegovim granicama iznosi 81,53 ha. Ušće u Dunav povezano je sa rezervatom prirode „Labudovo okno“, Ramsarskim područjem. U Rumuniji reka prolazi kroz Nacionalni park „Klisura Nere – Beušnica“.
Prema starijim podacima, ukupna dužina Nere je od 91,9 do 143 km, pogranični tok sa Srbijom dug je oko 21,9 do 27 km, a sliv obuhvata oko 1.240 do 1.380 km². U vodi navodno žive i autohtoni rečni rakovi.
Nera nije plovna i nema molova ni uređenih spustova za čamce. Ribolov se zato ovde vezuje pre svega za obalu i plićake, na određenim dozvoljenim lokacijama.
Ribe u vodi
U toku Nere žive klen, bucov i jaz. Klena obično vredi tražiti uz zaklon i na prelazu brze vode u mirniju; oprezan prilaz i nenametljivo vođenje mamca često znače više od dugog zabačaja. Bucov se najlakše odaje površinskim udarima dok juri sitnu ribu, pa varaličari obično prate jutarnju i predvečernju aktivnost. Jaz često bira mirnije rubove struje, gde mu voda donosi hranu.
Skobalj i mrena pripadaju ribama koje traže dobar kontakt sa tokom. Skobalja obično treba tražiti pri dnu na tvrđoj podlozi i ponuditi mu mamac koji prirodno putuje strujom. Mrena se rado drži jačeg toka i zaklona pri dnu; pribor treba prilagoditi struji, a posle udarca računati na upornu borbu.
U Neri su prisutni i štuka, bandar, odnosno grgeč, beovica i som. Štuka obično vreba iz zaklona, grgeč se često kreće u jatu, a beovica uzima sitne zalogaje u višim slojevima vode. Som češće koristi dublja mesta i slabije svetlo, pa ga ima smisla tražiti predveče, u dozvoljenom vremenu ribolova.
Na samom ušću u Dunav love se smuđ i šaran. Smuđa obično treba tražiti uz dno i promene dubine, naročito kada svetlo oslabi. Šaran često obilazi mirnije delove i mesta na kojima može da skuplja hranu sa dna; tih prilaz i precizno ponavljanje zabačaja korisniji su od stalnog premeštanja.
Kako se peca
Na dozvoljenim lokacijama peca se pretežno sa obale ili gaženjem kroz plićake. Mušičarenje se praktikuje uz gaženje kroz brzake i virove, a veštačke mušice koriste se naročito za klena. Mušicu treba pustiti da što prirodnije prati tok, bez naglog zatezanja strune koje je povlači preko površine. Pri gaženju je važniji siguran oslonac nego još malo veći domet.
Varaličarenje je zastupljeno u lovu predatora, posebno kada su cilj klen, bucov i štuka. Koriste se mali vobleri i leptiraste ili rotirajuće varalice. Klenu obično više odgovara precizan zabačaj uz zaklon, dok se za bucova varalica može voditi brže kroz deo vode u kojem se hrani; za štuku je koristan predvez otporan na zube.
Peca se i na dubinku i na plovak, a ribolov prirodnim mamcima uključuje:
- keder,
- gliste,
- crviće.
Na plovak mamac treba voditi brzinom koja prati tok, dok za dubinski ribolov opterećenje treba da drži sistem na izabranom mestu. Osetljiv vrh ili dobro podešen plovak pomažu da se prepozna i sitno uzimanje.
Pristup vodi
Kod Kusića su, prema starijim podacima, dostupne peščane i šljunkovite obale i plaže pogodne za pristup vodi. Jedan od glavnih prilaza sa srpske strane nalazi se u blizini sela Vračev Gaj.
Reci se pristupa i u oblasti ušća u Dunav, kod Banatske Palanke i Stare Palanke.
Pravila i dozvole
Njena cena je 2.000 ili 3.000 dinara. Za ribarska područja u Srbiji dnevna dozvola košta 1.000 ili 1.300 dinara, a višednevna 2.000 ili 2.600 dinara. Pre izlaska na pograničnu vodu potrebna je i pogranična dozvola ili prijava nadležnoj pograničnoj policiji.
Na većem delu toka unutar zaštićenog režima ribolov je zabranjen; sportsko-rekreativni ribolov dozvoljen je samo na određenim lokacijama. Po opštim pravilima u Srbiji, zabranjeni su ribolov mrežama, strujom, eksplozivom, harpunom ili ostima, podvodnom puškom i grabuljanjem, odnosno kačenjem ribe za telo. Noćni rekreativni ribolov zabranjen je od 21:00 do 03:00 tokom letnjeg, odnosno od 18:00 do 05:00 tokom zimskog računanja vremena. Za kečigu i pojedine ugrožene vrste važi trajna zabrana ribolova.
Opšti lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, za smuđa od 1. marta do 30. aprila, za šarana od 1. aprila do 31. maja, a za soma od 1. maja do 15. juna. Dnevno je dozvoljeno do 5 kg plemenite ribe ili jedan trofejni primerak. Minimalna lovna dužina za štuku i smuđa je 40 cm, za šarana 30 cm, a za soma 60 cm.