Jaz

Jaza traži u većim nizijskim rekama, uz mirnije obale i na granici glavne struje i tišaka. Često se uspešno lovi u proleće i jesen, dok leti dobro radi rano ujutru i predveče. Ribolov na plovak sa kuvanom pšenicom naročito je prikladan tamo gde se jato hrani uz dno. Na udaljenijim stazama hranjenja dobar izbor je fider.

Ukratko

Tipična težina: 0,3–2 kg
Rekord: 8 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 5/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, ali primetno bočno spljošteno, sa blago izdignutim leđima.
Bokovi su srebrnasti, leđa tamna, a trbušna i podrepno peraje crvenkasti.
Usta su mala, završna i bez brkova.
U poređenju sa klenom ima sitnije krljušti, manju glavu i uža usta.
Repno peraje je jasno račvasto, a podrepno ima blago udubljenu ivicu.

Kako loviti

Ribolov na plovak omogućava da mamac prirodno prolazi duž ivice struje, tik iznad dna ili uz povremeni dodir sa podlogom. Plovak vodi mirno, bez naglih zadržavanja koja podižu mamac iz zone hranjenja. Fider je koristan na širim rekama i kanalima: zabacuj na isto mesto i održavaj umereno hranilište. Kada se jaz podigne u gornje slojeve i kupi insekte sa površine, mušičarenje može biti zanimljiv izbor. Posle kačenja očekuj snažan početni beg i ne forsiraj ribu kraj same obale.

Na šta loviti

Kuvana pšenica je pouzdan izbor za jaza koji se hrani uz dno. Zrno treba da bude omekšalo, ali dovoljno čvrsto da ostane na udici tokom zabacivanja i prolaska kroz struju. Vrh udice ostavi slobodan kako bi kačenje bilo sigurnije. Pšenica može da posluži i za umereno prihranjivanje; cilj je da se jato zadrži na mestu, a ne da se zasiti.

Gde loviti

Najviše pažnje posveti nizijskim rekama sa umerenim tokom, prostranim tišacima i vezom sa rukavcima. Dobra mesta su izlazi iz mirnijih zaliva, ivice struje i obale sa potopljenim granjem. U Srbiji ga traži na Dunavu i Tisi, kao i u kanalu Karavukovo–Bački Petrovac. U Hrvatskoj su prikladni Dunav i Drava. Na svakoj vodi važnije je pronaći putanju kojom jato prolazi nego nasumično pretraživati jednoličan deo obale.

U kuhinji

Jaz ima belo, blago meso, ali i dosta sitnih kostiju koje traže pažnju pri jelu. Ukus zavisi i od sredine u kojoj je živeo. Može da se peče ili prži, a mleveno meso, pažljivo očišćeno od kostiju, pogodno je za riblje pljeskavice. Zbog koščatosti priprema nije naročito jednostavna.

O ribi

Jaz je svejed

Jaz je svejed čija se ishrana menja sa uzrastom i dostupnošću hrane. Jede larve insekata, sitne vodene beskičmenjake i biljni materijal, a krupniji primerci mogu da uzimaju i sitnu ribu. Zato nije vezan isključivo za dno: ume da pretražuje srednje slojeve vode i da skuplja insekte koji padnu na površinu.

Mlađi jazovi

Mlađi jazovi obično se drže u zbijenijim jatima, dok se krupnije ribe često kreću u manjim grupama. Oprezni su i brzo reaguju na senku, udarce po obali i neprirodno kretanje hrane. Prisustvo ribe zato ne znači da će se odmah i hraniti, naročito u bistroj i mirnoj vodi.

Mresti se

Mresti se u proleće, kada se voda zagreva, i tada može da preduzima uzvodna kretanja. Ikru polaže na podlogu i potopljeno rastinje, za koje se ona lepi. Pristupačni rečni pritoci i plitkiji delovi sa odgovarajućom podlogom važni su za razmnožavanje.

Tokom toplijeg dela godine

Tokom toplijeg dela godine jaz češće obilazi pliće obalne delove i gornje slojeve vode. Sa jesenjim hlađenjem više se zadržava bliže dnu, a zimi traži mirnija i dublja mesta. Nije potpuno neaktivan u hladnoj vodi, ali su periodi hranjenja tada obično kraći.