Krivaja je slatkovodna reka u Srbiji, u vojvođanskoj oblasti Bačka, koja se uliva u Veliki bački kanal između Srbobrana i Turije. Prema starijim pravilima, ovde se peca sa obale uz dozvolu za ribarsko područje „Bačka“. Među ribama su šaran, som, smuđ i štuka; veliki deo toka opterećen je otpadnim vodama.
- Veličina
-
Dužina u regionu 68,8 km
O vodi
Krivaja je najduža reka koja celim tokom teče kroz Vojvodinu. Duga je od 68,8 do 109 km, a njen sliv obuhvata 956 km². Izvorišni deo na severu doseže oko 131 m nadmorske visine, dok je ušće u Veliki bački kanal, između Srbobrana i Turije, na 76 m.
Prema starijim podacima, reka je pretežno plitka, a na pojedinim profilima tokom suše dubina pada na desetak centimetara. Takva voda traži tih prilazak obali i pažljivo spuštanje pribora. Veliki deo toka je modifikovan i znatno opterećen otpadnim vodama. Autohtoni barski karaš vezuje se za istoriju ove reke kao vrsta ugrožena ili nestala usled zagađenja.
Krivaja pripada ribarskom području „Bačka“, čijim ribarskim vodama upravlja JVP „Vode Vojvodine“. Rekreativno se peca sa obale, a prilazi postoje na mestima gde tok presecaju lokalni i regionalni putevi.
Ribe u vodi
U Krivaji žive šaran i som. Šarana obično treba tražiti uz zaklon i prelaze ka dubljoj vodi; najčešće se hrani pri dnu, a mirno jutro i predvečerje mogu biti dobri za izlazak. Som se radije drži zaklona i dubljih delova, a slabije svetlo mu pogoduje za hranjenje. Za njega treba pouzdan pribor i dobro podešena kočnica, jer zakačena riba brzo koristi prepreke.
Od grabljivica tu su smuđ i štuka. Smuđ se obično traži blizu dna i preloma dubine, naročito pri slabijoj svetlosti; varalicu treba voditi tako da se oseti njen dodir s dnom. Štuka često vreba uz rastinje i drugi zaklon, pa joj varalicu treba provući uz samu ivicu takvog mesta, uz predvez otporan na zube.
Babuška i deverika zanimljive su za mirniji ribolov pri dnu, gde odmerenim prihranjivanjem može da se zadrži jato. U reci su i bucov, poznat i kao bolen, kao i klen. Bucov se obično traži tamo gde se sitna riba skuplja pri površini, dok klen traži tih prilazak i prirodno predstavljanje mamca.
Riblji svet Krivaje čine i mrena, škobalj i jaz, poznat i kao protfiš. Mrena i škobalj se obično traže u tekućoj vodi uz dno, dok jaz može da uzima hranu i iznad dna.
Kako se peca
Na Krivaji se peca sa obale, na plovak, na dubinku i varaličarenjem. Plovak je praktičan za babuške i deverike: dubinu treba podesiti tako da mamac bude blizu dna, a hraniti pomalo, da se riba zadrži bez preterivanja.
Dubinski ribolov obuhvata i fider. Za šarana se obično koriste kukuruz i gliste, dok su za deveriku i babuške česti mamci crvići i gliste. Fiderom treba zabacivati na isto mesto i koristiti hranilicu koja ostaje mirna na dnu; težinu prilagoditi toku, umesto da se odmah poseže za teškim priborom.
Varaličarenje je izbor za smuđa, štuku i bucova. Smuđu se varalica obično vodi bliže dnu, štuki uz zaklon, a bucovu brže kroz površinski sloj kada se hrani pri vrhu. Predvečerje može biti korisno za grabljivice, ali izlazak treba uklopiti u dozvoljeno vreme ribolova.
Pristup vodi
Vodi se prilazi na presecima toka sa lokalnim i regionalnim putevima u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu, kao i u Lovćencu i Feketiću. Takvi prilazi postoje i u Bajši, naselju Krivaja i Srbobranu.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov na Krivaji potrebna je dozvola, koja se dobija u zgradi JVP „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu, njihovim radnim jedinicama ili preko ovlašćenih udruženja sportskih ribolovaca. Primenjuju se pravila ribarskog područja „Bačka“ i opšti propisi o ribolovu.
Za 2025. i 2026. godinu godišnja dozvola za celu Srbiju van zaštićenih područja košta 9.000 dinara. Za starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80% cena je 4.500 dinara, a za lica sa telesnim oštećenjem većim od 80%, invalide rada ili rata i maloletna lica 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, a višednevna, do 7 dana, 2.600 dinara. Po pravilima za 2025. i 2026. godinu, deca mlađa od 14 godina mogu pecati bez sopstvene dozvole u prisustvu punoletnog lica koje ima dozvolu.
Na području „Bačka“ zabranjeno je korišćenje alohtonih vrsta riba kao živog mamca. Rekreativni ribolov obavlja se isključivo sa obale, bez čamaca i sličnih plovila; izuzeci su Dunav, Sava i Tisa ili vode za koje korisnik programom odredi drugačije. Po opštim pravilima za 2026. godinu zabranjeni su ribolov rukom, eksplozivnim sredstvima, podvodnom puškom, harpunom, električnom strujom, otrovima i grabuljanjem. Ribolov je zabranjen od 21:00 do 03:00 leti i od 18:00 do 05:00 zimi.
Opšta pravila navedena za 2021. i 2026. godinu određuju lovostaj za štuku od 1. februara do 31. marta, a za smuđa od 1. marta do 30. aprila; minimalna lovna dužina obe vrste je 40 cm. Za šarana lovostaj traje od 1. aprila do 31. maja, uz minimalnu dužinu od 30 cm, a za soma od 1. maja do 15. juna, uz minimalnu dužinu od 60 cm. Bucov je u lovostaju od 15. aprila do 15. juna, uz minimalnu dužinu od 30 cm. Za deveriku i klena lovostaj traje od 15. aprila do 31. maja, a minimalna lovna dužina je 20 cm.
Starija opšta pravila za alohtone vrste poput babuške, sunčanice i cverglana ne određuju lovostaj ni minimalnu lovnu dužinu. Ulov alohtonih vrsta je neograničen, dok se na autohtone vrste primenjuju ograničenja količine dnevnog ulova.