Kanal Karavukovo–Bački Petrovac je slatkovodna ribolovna voda sistema DTD u Srbiji, u oblasti Bačke. Peca se sa obale, drvenih platformi i iz čamca; prema starijim pravilima, potrebna je jedinstvena dozvola, uz zabranu ribolova u bezbednosnim zonama hidrotehničkih objekata. Među ribama su šaran, deverika, smuđ i štuka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 33,4 km
O vodi
Kanal Karavukovo–Bački Petrovac, poznat i kao kanal Bački Petrovac–Karavukovo, deo je hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav i ribarskog područja „Bačka“, kojim upravlja JVP „Vode Vojvodine“. U ovoj slatkoj vodi ima i mirnih riba i grabljivica, pa se na istom kanalu može birati između čekanja uz hranilicu i aktivnog traženja ribe varalicom.
Prema starijim podacima, ukupna deonica između spojeva sa kanalima Novi Sad–Savino Selo i Bečej–Bogojevo duga je od 51,8 do 52 km. Kanal ima status plovnog puta. Tehnički plovni gabarit uzvodno od sigurnosne ustave Bač omogućava gaz plovila od 1,4 m, a na pojedinim sektorima od 2,1 m.
Kod Bača postoje uređena obalska ribolovna mesta, među kojima su i mesta prilagođena osobama sa invaliditetom. Peca se sa obale i drvenih platformi, kao i iz čamca uz poštovanje propisa o plovidbi na DTD. Između mostova Čelarevo i Tovariševo uređena je obala i formirana inspekciona staza.
Ribe u vodi
Šaran je prisutan u kanalu, a poribljavanje se obavlja jednogodišnjom mlađi. Za njegovo pecanje obično se traže prelazi između tvrđeg i mekšeg dna i zaklon uz rastinje. Najčešće vredi sačekati jutarnje ili predvečernje hranjenje, u okviru dozvoljenog vremena ribolova, i držati mamac na istom hranjenom mestu.
Deverika i babuška zanimljive su za pecaroša koji voli da prati sitne promene na plovku ili vrhu štapa. Deverika se obično traži pri dnu, gde jato skuplja hranu, dok babuška rado obilazi mirnije delove uz rastinje. Umereno i precizno prihranjivanje često je korisnije od obilnog bacanja hrane, naročito kada riba slabo grize.
Od grabljivica u kanalu žive smuđ, štuka i som. Smuđ obično bolje uzima pri slabijem svetlu i traži se uz promene dubine i prepreke na dnu; štuka vreba uz zaklon, pa varalicu treba provesti blizu rastinja. Som se često drži dubljih zaklona, a za njegovu dubinku potreban je snažniji pribor i pouzdan predvez.
Bucov, poznat i kao bolen, lovi sitnu ribu u gornjim slojevima vode; kada se podigne na površinu, varaličarima je važan precizan zabačaj i brzo vođenje. U kanalu su i bodorka i crvenperka, a grgeč je poznat i kao bandar. Uz njih žive jaz, klen i mrena, kao i amur i tolstolobik.
Kako se peca
Ovde se peca sa obale i postavljenih drvenih ribolovnih mesta i platformi. Moguć je i ribolov iz čamca, uz poštovanje propisa o plovidbi na DTD. Za deveriku i babušku koriste se fider i ribolov na plovak, uključujući petljaše i meč tehniku. Fiderom je korisno stalno pogađati isto mesto, dok na plovak treba podesiti dubinu tako da mamac radi blizu dna.
Za mirne ribe koriste se crveni i beli crvići, kao i gliste. Od biljnih mamaca u upotrebi su kuvani kukuruz i šećerac, a zatim pšenica i hleb; za prihranjivanje služe brašnaste primame sa aromama. Kada grize oprezno, manji zalogaj i mirna prezentacija često daju više od stalnog menjanja mesta.
Šaran i som love se na dubinku, a koriste se i moderni šaranski sistemi. Za šarana su među mamcima boile i peleti. Pri pecanju na hranjenom mestu važno je da mamac ostane uredno postavljen i da predvez ne bude zamršen posle zabačaja.
Varaličarenje i ribolov kederom primenjuju se za smuđa, štuku, bucova i soma. Koriste se džigovanje i povlačenje varalica, a živi ili mrtvi keder postavlja se na plovak ili balerinu. Silikonske varalice i vobleri omogućavaju pretraživanje različitih slojeva vode; među silikonima koriste se tvisteri i šedovi, a u upotrebi su i metalne varalice.
Od prirodnih mamaca za grabljivice koriste se kederi i filet. Za soma su uobičajeni i debela glista, rovac i pileća džigerica. Pri vođenju varalice uz dno treba održavati kontakt s mamcem, jer se udarac često oseti tek kao kratak zastoj ili otežanje.
Pristup vodi
Do kanala se prilazi regionalnim i lokalnim putevima koji povezuju Bački Petrovac sa Gložanom i Čelarevom, a dalje i Gajdobru, Tovariševo i Bač. Prilazi postoje i putevima iz pravca Deronja i Karavukova.
Na potezu od mosta Čelarevo do mosta Tovariševo uređena obala i inspekciona staza olakšavaju prilaz vodi. JVP „Vode Vojvodine“ je kod Bača 2019. godine postavilo uređena obalska ribolovna mesta, od kojih su pojedina prilagođena osobama sa invaliditetom.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, rekreativni ribolov je otvoren uz važeću jedinstvenu dozvolu za ribolovne vode Srbije. Dozvola se dobija u poslovnoj zgradi JVP „Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina 25 u Novom Sadu, u njihovim terenskim radnim jedinicama i udruženjima sportskih ribolovaca koja imaju ugovor sa upravljačem.
Za 2026. godinu godišnja dozvola košta 9.000 dinara, dnevna 1.300 dinara, a višednevna do 7 dana 2.600 dinara. Godišnja dozvola za lica starija od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80% iznosi 4.500 dinara. Za lica sa telesnim oštećenjem većim od 80%, ratne i civilne vojne invalide i lica od 14 do 18 godina cena je 800 dinara. Prema pravilima za 2026. godinu, deca mlađa od 14 godina mogu pecati bez dozvole isključivo u pratnji lica koje poseduje važeću dozvolu.
Na kanalu je zabranjen privredni i rekreativni ribolov u propisanim zonama bezbednosti neposredno uz hidrotehničke objekte, uključujući ustave i prevodnice, među kojima je sigurnosna ustava Bač. Opšta pravila u Srbiji dozvoljavaju najviše 3 štapa sa najviše 2 udice po štapu, a zabranjuju mreže, samice, struju, plin, harpune i druge nedozvoljene naprave. Noćni ribolov zabranjen je od 21:00 do 03:00 pri letnjem računanju vremena, odnosno od 18:00 do 05:00 pri zimskom, osim u zoni za koju upravljač izričito odredi drugačije.
Lovostaj za 2026. godinu traje za štuku od 1. februara do 31. marta, a za smuđa od 1. marta do 30. aprila. Šaran je u lovostaju od 1. aprila do 31. maja, som od 1. maja do 15. juna, a bucov od 15. aprila do 15. juna. Za deveriku lovostaj traje od 15. aprila do 31. maja.
Dnevni ulov autohtonih vrsta ograničen je na 5 kg ili najviše 3 komada zbirno za šarana, smuđa, soma, štuku i bucova; jedan primerak autohtone ribe teži od 5 kg ispunjava dnevni ulov. Za deveriku, jaza, klena, mrenu, ploticu i skobalja dozvoljeno je do 10 komada zbirno dnevno. Babuška, amur i tolstolobik, kao i američki somić odnosno cverglan i sunčica, izlovljavaju se bez količinskog ograničenja i zabranjeno ih je vraćati u vodu.
Najmanja lovna mera za soma je 60 cm, a za smuđa i štuku 40 cm. Šaran i bucov imaju meru od 30 cm, mrena 25 cm, dok je za deveriku, jaza, klena i skobalja ona 20 cm. Najmanja mera za grgeča je 10 cm.