Deverika

Deverika se najčešće zadržava u mirnijim delovima reka i stajaćim vodama, uz muljevito ili glinovito dno. Najbolje se traži tokom toplijeg dela godine, naročito u zoru, predveče i po oblačnom vremenu. Pouzdani mamci su crvi, sitne gliste i kukuruz šećerac, ponuđeni na dnu. Fider i ribolov na plovak posebno dobro odgovaraju njenom načinu hranjenja.

Ukratko

Tipična težina: 0,5–2,5 kg
Rekord: 11,5 kg
Popularnost: 8/10
Težina ulova: 5/10
Snaga borbe: 4/10
Ukus: 6/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je izrazito visoko i bočno spljošteno, sa malom glavom.
Mlađe ribe su srebrnaste, dok krupnije često dobijaju bronzane ili tamnozlatne bokove.
Mala usta mogu da se izvuku u kratku cev i nemaju brkove.
Podrepno peraje je dugo, a ostala peraja su uglavnom sivkasta do tamna.
Za razliku od kesege, ima sitnije ljuske i oko koje deluje manje u odnosu na glavu.

Kako loviti

Fiderom najpre pronađi ravniji deo dna ili prelaz ka koritu, pa zabacuj precizno na isto mesto. Rastresita prihrana sa malo živih mamaca pomaže da se jato zadrži, ali preobilno hranjenje može oslabiti uzimanje mamca. Kod ribolova na plovak podesi pribor tako da mamac miruje na dnu ili ga tek blago dodiruje; podizanje plovka često je znak da je deverika uzela mamac. Dubinski ribolov je dobar izbor kada mamac treba zadržati u mirnijem pojasu uz tok. Koristi oštru udicu i odmerenu kontru, jer su usta nežna.

Na šta loviti

Crvi i kasteri su odličan početni izbor jer odgovaraju sitnoj životinjskoj hrani koju deverika redovno traži. Larve komaraca posebno su korisne kada riba uzima oprezno, dok sitna crvena glista ili komad kišne gliste daju uočljiviji zalogaj na zamućenom dnu. Kukuruz šećerac i kuvana pšenica dobro rade u toplijoj vodi i na mestima gde se riba navikla na prihranu. Meka hlebna ruža može biti delotvorna u mirnoj vodi. Veličinu mamca prilagodi uzimanju: kada su dodiri jedva primetni, manji i lakši zalogaj često donosi bolji rezultat.

Gde loviti

Traži mirnije rukavce, proširenja rečnog korita, rubove vodenog bilja i prelaze između plićih zaravni i dubljih delova. Deverici odgovara meko dno bogato sitnim životinjama, ali se hrani i na čvršćim prelazima uz mulj. U Srbiji je česta u Jegrički i Starom Begeju, a u Hrvatskoj u Kopačkom jezeru i Lonji. Živi i u Bistaračkom jezeru u Bosni i Hercegovini. Na većoj vodi važnije je pronaći putanju kojom jato dolazi na hranjenje nego nasumično zabacivati što dalje.

U kuhinji

Deverika ima belo, blago i ukusno meso, ali i dosta sitnih kostiju, pa traži pažljivo čišćenje i strpljenje pri jelu. Krupniji primerci su zahvalniji za pripremu jer daju više mesa. Dobro podnosi pečenje i prženje; zasecanje kože i mesa pre prženja može učiniti sitne kosti manje primetnim, ali ih ne uklanja. Ukus delom zavisi od vode u kojoj je riba živela i načina čuvanja nakon ulova.

O ribi

Jato

Deverika veliki deo života provodi u jatu, a ribe slične veličine često se kreću zajedno. Krupni primerci mogu biti oprezniji i prilaziti hranilištu tek kada se voda i obala umire. Niz sitnih mehurića ponekad odaje hranjenje pri dnu, mada sam po sebi nije siguran znak da je prisutna baš deverika.

Ishrana

Dok traži hranu, deverika izvlači usta i usisava površinski sloj dna. Iz njega izdvaja larve insekata, sitne račiće, crve i mekušce, a uzima i biljnu hranu. Mlađe jedinke više koriste sitne organizme iz vodenog stuba. Zato deveriku ne treba zamišljati kao ribu koja se hrani isključivo žitaricama: prirodna životinjska hrana ima važnu ulogu u njenom životu.

Mrest

Mrest se odvija u proleće, kada se voda dovoljno zagreje. Jata prilaze plitkim, obraslim delovima, gde se lepljiva ikra pričvršćuje za biljke i druge potopljene površine. Mužjaci tada mogu dobiti sitne hrapave kvržice po glavi i telu. Tokom mresta ribe su upadljivo nemirne, a njihovo kretanje uz obalu nije isto što i uobičajeno hranjenje.

Zima

Sa jesenjim zahlađenjem deverika se postepeno povlači ka dubljim i mirnijim delovima vode. Zimi se okuplja u jata i hrani slabije, ali ne prestaje potpuno da uzima hranu. Leti se može pomerati između zaklonjenih odmorišta i plićih hranilišta, pri čemu svetlost, uznemiravanje i količina kiseonika utiču na dnevni ritam.