Bodorka

Bodorka živi u sporijim rekama, kanalima i jezerima, naročito uz rastinje i prelaze između pliće i dublje vode. Česta je u Jegrički i Starom Begeju u Srbiji, kao i u Lonji u Hrvatskoj. Često dobro grize ujutru i predveče, a po hladnijem vremenu i tokom mirnijeg dela dana. Najpristupačnije se lovi na plovak, uz crve, komadić gliste, hleb ili kuvanu pšenicu.

Ukratko

Tipična težina: 0,08–0,35 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 3/10
Snaga borbe: 3/10
Ukus: 4/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je bočno spljošteno, srebrnih bokova i tamnijih, zelenkastosivih leđa.
Dužica oka najčešće je narandžasta do crvenkasta, ali boja može da varira.
Usta su mala, završna i bez brkova, za razliku od nagore usmerenih usta crvenperke.
Trbušna i podrepno peraje obično su narandžastocrveni, dok su leđno i repno sivlji.
Početak leđnog peraja približno je iznad osnove trbušnih peraja, a kod crvenperke je pomeren unazad.

Kako loviti

Ribolov na plovak najbolje pokazuje njene sitne i oprezne dodire. Mamac ponudi blizu dna, a ako izostanu ugrizi, postepeno ga podiži dok ne pronađeš sloj u kojem se jato hrani. U sporoj struji pusti ga da se kreće prirodno, bez naglog zadržavanja. Fider je dobar izbor kada se bodorka drži dalje od obale: koristi osetljiv vrh, sitnu udicu i hranilicu koja ne unosi previše hrane. Prihranjuj štedljivo i redovno, jer preobilna prihrana lako zasiti jato. Kontra treba da bude kratka i blaga.

Na šta loviti

Crvi su pouzdan izbor jer su sitni, pokretni i pogodni za njena mala usta. Komadić crvene gliste dobro radi kada se riba hrani pri dnu, naročito u blago zamućenoj vodi. Hlebna ruža i mekano testo korisni su u mirnijoj vodi, ali mamac treba da ostane mali i da ne sakrije vrh udice. Kuvana pšenica je odlična kada se bodorka navikne na zrnastu hranu, dok mekani kukuruz šećerac češće odgovara krupnijim primercima. Sitna, rastresita prihrana može da zadrži jato bez brzog zasićenja.

Gde loviti

Traži mirnije rukavce, rubove vodenog rastinja, zaklonjene obale i mesta gde se ravno dno spušta u dublju vodu. Odgovaraju joj slabija struja i blizina otvorenog prostora u koji jato može brzo da se povuče. U Srbiji je česta u Jegrički i Starom Begeju, a ima je i u Borskom jezeru. U Hrvatskoj je česta u Lonji. Na rekama obrati pažnju na zavetrinu iza prepreka, a na jezerima na prelaze između rastinja i čistog dna.

U kuhinji

Meso bodorke je blagog ukusa, ali ima mnogo sitnih kostiju, pa zahteva pažnju pri jelu. Najčešće se priprema prženjem, uz pažljivo čišćenje i plitko zasecanje bokova. Manji primerci mogu lepo da se zapeku i dobiju hrskavu kožicu. Ukus zavisi i od sredine u kojoj je riba živela; iz voda sa mnogo mulja ponekad ima izraženiji miris.

O ribi

Bodorka se hrani raznovrsno: uzima sitne vodene beskičmenjake, larve insekata, račiće, alge i mekane biljne delove. Sastav hrane menja se sa uzrastom i ponudom u vodi. Zbog toga nije vezana isključivo za dno, već može da traži hranu i kroz vodeni stub.

Život u jatu pruža joj veću sigurnost, ali ne znači da je uvek laka za ulov. Krupnije bodorke često su opreznije od sitnih i mogu da se zadržavaju odvojeno od najživljeg dela jata. Nagli pokreti na obali, udaranje priborom i neprirodno kretanje mamca lako ih uznemire.

Mresti se u proleće, kada se voda zagreje, uglavnom u plićim priobalnim oblastima. Lepljivu ikru polaže na potopljeno rastinje, korenje i druge pogodne podloge. Tokom tog perioda ribe se okupljaju uz obalu, a mužjaci mogu da dobiju sitne hrapave kvržice po glavi i telu.

Sa jesenjim hlađenjem jata se postepeno povlače ka stabilnijim i dubljim delovima vode. Zimi bodorka ne prestaje potpuno da se hrani, ali su periodi aktivnosti kraći, a uzimanje hrane obično sporije. U toplijem delu godine lakše menja položaj i prati dostupnu hranu i zaklon.

Crvenkasto oko nije dovoljan znak za sigurno prepoznavanje, jer sličnu boju može imati i crvenperka. Pouzdanije je zajedno pogledati položaj usta, početak leđnog peraja i oblik tela. Boja peraja i očiju može da se razlikuje između jedinki i u zavisnosti od uslova u vodi.