Beli Timok je uglavnom plitka reka sa virovima u Srbiji, u Timočkoj dolini između Knjaževca i Zaječara. Peca se pretežno sa obale, a prema starijim pravilima potrebna je dozvola za rekreativni ribolov. Među glavnim ribama su klen, skobalj i mrena.
- Veličina
-
Dužina u regionu 51,8 km
O vodi
Beli Timok nastaje spajanjem Trgoviškog i Svrljiškog Timoka kod Knjaževca, a kod Zaječara se sastaje sa Crnim Timokom. Teče Timočkom dolinom i pripada ribarskom području „Timok“, koje obuhvata i Crni Timok, Timok i prateće vode.
Reka je uglavnom plitka, ali se u virovima dubina spušta na oko 1,5 do 2 metra. Za pecaroša su upravo smene plićaka, preliva i dubljih delova mesta na kojima vredi pažljivo čitati vodu: zaklon i mirniji tok uz jaču struju često su bolji izbor od jednoličnog poteza.
Prema starijim podacima, dužina Belog Timoka je od oko 49 do 51,8 km. Neposredni sliv zauzima oko 927,4 km², a sa izvorišnim kracima oko 2.190,5 km². Ukupan pad korita iznosi oko 93 metra. Tok Belog Timoka izuzet je iz granica zaštićenih područja obližnje Stare planine.
Ribe u vodi
Klen, skobalj i mrena daju glavne pravce za izbor pribora. Klen se obično traži uz zaklon, pod granama i na prelazima brže u mirniju vodu. Za njegov ribolov važniji su tih prilaz i precizan zabačaj nego daljina; po toplijem vremenu često bolje grize rano ujutru i predveče.
Skobalj se najčešće drži u jatima, uz dno na kojem nalazi hranu. Pri vožnji plovka mamac treba voditi blizu dna, što prirodnije kroz struju. Kad se pronađe jato, ponavljanje iste putanje često donosi više od stalnog menjanja mesta.
Mrena se obično traži pri dnu, u jačem toku i uz prelaze u dublju vodu. Aktivna je naročito pri slabijem svetlu, a pri zamaranju koristi struju, pa pribor treba uskladiti i sa snagom vode. U Belom Timoku žive i potočna mrena, bodorka i krkuša.
Kako se peca
Ovde se peca sa obale, ali i gaženjem u priobalnom delu u ribolovačkim čizmama. Za skobalja i ostalu belu ribu koristi se ribolov na plovak, uz vožnju plovka i bolonjez tehniku. Među mamcima su:
- hlebna ruža,
- crvići i rečne alge ili trava, a skobalj se ovako lovi i zimi. Dubinu treba podesiti tako da mamac prolazi blizu dna, bez stalnog zapinjanja.
Varaličarenje klena radi se veoma lakim priborom, uz male voblere i leptir varalice. Precizan zabačaj uz zaklon i kontrolisano vođenje kroz struju obično vrede više od brzog pretraživanja velikog prostora. Na plitkoj vodi naročito pomaže prilaz bez gaženja i pravljenja senke preko mesta na kojem se očekuje riba.
Mušičarenje klena vezano je za prelive i vrbake, gde se koriste suve mušice i mokre mušice. Suvu mušicu treba pustiti da plovi bez neprirodnog povlačenja strune, dok mokra mušica može da pretraži sloj ispod površine. Uz grane je kratak, tačan zabačaj često korisniji od dugog.
Pristup vodi
Obali se prilazi duž Timočke doline, na mestima gde tok dolazi blizu saobraćajnica i seoskih puteva između Knjaževca, Vratarnice, Grlišta i Zaječara. Do vode se stiže i poljskim putevima i kroz vrbake.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za ribolov na Belom Timoku potrebna je dozvola za rekreativni ribolov, koja se kupuje u ribolovačkim udruženjima ili preko saveza; lokalnu prodaju i distribuciju obavlja i OSR „Beli Timok“ iz Knjaževca. Starija cena godišnje dozvole za osnovnu kategoriju iznosi 9.000 dinara. Raniji cenovnik predviđao je 8.000 dinara za prvu, 4.000 dinara za drugu i 1.000 dinara za treću kategoriju.
Lovostaj za klena i skobalja uglavnom traje od 15. aprila do 31. maja, a za mrenu i šarana od 1. aprila do 31. maja. Za štuku traje od 1. februara do 31. marta, a za soma od 1. maja do 15. juna.
Dnevno je dozvoljeno zadržati do 5 kg ribe ili jedan kapitalni primerak teži od toga. Najmanja lovna mera za klena, skobalja i deveriku je 20 cm, a za mrenu 25 cm. Šaran mora imati najmanje 30 cm, štuka 40 cm, a som 60 cm.