Crni Timok je pretežno plitka reka u Srbiji, u oblasti Kučajskih planina i Zaječara, sa brzacima i dubljim virovima. Peca se uz dozvolu, a prema starijim podacima pojedine deonice imaju posebne režime i ograničenja ulova. Među ribama su potočna pastrmka, klen, potočna mrena i mrena.
- Veličina
-
Dužina u regionu 87,1 km
O vodi
Crni Timok izvire na padinama Kučajskih planina kod Krivog Vira, na vrelu Pećura, na oko 375 m nadmorske visine. Kod Zaječara spaja se sa Belim Timokom. Pripada Ribarskom području „Timok“, a površina sliva za mernu stanicu Zaječar/Gamzigrad iznosi 1.199 km². Prema starijim podacima, reka je duga od 84 do 90 km.
Tok je pretežno plitak: brzaci i prelivi duboki su nekoliko desetina centimetara, dok virovi dosežu oko 1 do 1,5 m. Za pecaroša to znači čestu smenu kratkih, brzih poteza i dubljih mesta na kojima se vredi zadržati. Prilazi postoje kod više naselja duž toka, od Krivog Vira, preko Lukova i Bogovine, do Jablanice, Savinca i Gamzigrada.
Gornji tok ima pastrmski karakter, a Jablanica je izdvojena kao mušičarski pastrmski revir. Na delovima reke postoje posebni režimi zaštite ribljeg fonda; prema starijim podacima, obuhvataju i režim „uhvati i pusti“. U slivu se izbegava i isključuje veštačko poribljavanje potočnom pastrmkom radi očuvanja autohtonog dunavskog haplotipa Da23c, jer nema mrestilišta sa odgovarajućim autohtonim genetičkim materijalom.
Ribe u vodi
Potočna pastrmka naročito je vezana za gornji tok i pritoke. U slivu se čuva njen autohtoni genetički fond izbegavanjem veštačkog poribljavanja. Pastrmku obično treba tražiti uz zaklon, iza prepreke u struji i na prelazu brzaka u vir. Kada uzima hranu sa površine, mušičaru pokazuje gde da ponudi mušicu; kada nema podizanja, korisnije je pretražiti sloj bliže dnu.
Klen je riba za tih prilaz i pažljivo vođenje mamca. Obično se drži uz zaklon i granicu mirnije i brže vode, a u toplijem delu godine rado uzima hranu sa površine. Krupniji klen lako se uznemiri senkom i koracima uz vodu, pa je prvi dobar zabačaj često važniji od stalnog menjanja mamca.
U reci žive i potočna mrena i mrena. Obe hranu uglavnom traže pri dnu, pa mamac treba voditi kroz donji sloj vode, bez neprirodnog podizanja u struji. Krkuša i bodorka takođe su deo ribljeg sveta Crnog Timoka; za sitniju ribu obično bolje rade finiji predvez i sitniji mamac.
Kako se peca
Mušičarenje se primenjuje u gornjem toku i reviru Jablanica, prvenstveno za potočnu pastrmku i klena. Koriste se suve mušice i otežane nimfe, uz nimfarenje po dnu brzaka. Suvu mušicu treba pustiti da prirodno plovi, bez povlačenja predveza po površini, dok nimfu treba provesti dovoljno duboko da prati hranu koju struja nosi. Prema starijim pravilima, u revirima „uhvati i pusti“ dozvoljena je isključivo veštačka mušica sa udicom bez povratne kuke.
Na deonicama na kojima je taj pribor dozvoljen, varaličarenje pastrmke i klena obavlja se i veoma lakim priborom. Koriste se male rotirajuće varalice, mali plivajući vobleri i mali tonući vobleri. Plivajući vobler zgodan je za pliće poteze, a tonući za pažljivo pretraživanje dubljeg vira; varaličar treba da prilagodi brzinu vođenja struji, umesto da svaki zabačaj vodi istim tempom.
Ribolov na plovak primenjuje se na mirnijim deonicama i u dubljim virovima, za klena i belu ribu. Od mamaca se koriste crvići i hleb, kao i kuvano žito i višnja. Dubinu treba podesiti tako da mamac prolazi slojem u kojem riba uzima hranu, a plovak opteretiti tako da se jasno vidi i oprezan griz.
Pristup vodi
Reci se prilazi kod Krivog Vira, u zoni vrela, a dalje duž toka kod Lukova i Bogovine. Pristupi postoje i kod Jablanice, Gamzigradske Banje i Savinca, zatim kod Gamzigrada i nizvodno prema Zaječaru.
Pecaroši za prilaz koriste seoske i lokalne puteve uz reku.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija kod ovlašćenih korisnika ribarskih područja, u ribolovačkim udruženjima i kod distributera. Za 2026. i 2027. godinu godišnja dozvola košta 9.000 dinara, a povlašćena godišnja dozvola 4.500 dinara. Povlašćena cena važi za žene, lica starija od 65 godina i osobe sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto.
Opšta pravila u Srbiji trajno štite prirodna plodišta od izlova i zabranjuju ribolov mrežarskim alatima, strujom, eksplozivom, harpunom i podvodnom puškom. U mušičarskom pastrmskom reviru Jablanica važi režim „uhvati i pusti“, a na deonici Savinac taj režim važi za pastrmku. U revirima sa režimom „uhvati i pusti“ dozvoljen je isključivo ribolov veštačkom mušicom sa udicom bez povratne kuke.
Na deonicama Jablanica, Savinac i Gamzigrad izlov klena ograničen je na jedan primerak po ribolovcu po ribolovnom danu. Na deonici Gamzigrad dnevni ulov potočne mrene ograničen je na dva primerka po ribolovcu.
