Pastrvski grgeč

Pastrvski grgeč se traži u mirnim i sporotekućim vodama, uz travu, granje i druge zaklone. U Hrvatskoj i Srbiji ribolovci ga love u jezerima, akumulacijama i kanalima. Najčešće dobro reaguje tokom toplijeg dela godine, naročito ujutru i predveče, dok ga oblačno vreme može pokrenuti i tokom dana. Najtipičniji izbor su silikonske varalice, vobleri i površinske varalice.

Ukratko

Tipična težina: 0,3–2 kg
Rekord: 10,1 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 8/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je snažno, izduženo i blago bočno spljošteno, prekriveno sitnim ljuskama.
Leđa su maslinastozelena, bokovi svetliji, a duž njih se pruža tamna, često isprekidana pruga.
Usta su veoma široka, a zadnji kraj gornje vilice dopire iza oka; brkova nema.
Leđno peraje ima bodljikav prednji i mekši zadnji deo, razdvojene dubokim usekom.
Za razliku od sunčanice, ima izduženije telo i nesrazmerno veća usta.

Kako loviti

Varaličarenje je osnovni izbor: zabacuj uz rub rastinja, potopljeno granje i prelaze između zaklona i otvorene vode. Vobler vodi promenljivim ritmom, uz kratke zastoje, a površinsku varalicu tako da ostavlja vreme za napad. Džiging je koristan kada se riba drži dna ili dubljeg zaklona: silikonsku varalicu pomeraj kratkim podizanjima i puštaj je da propada uz zategnutu strunu. Udarac može biti silovit, ali se ponekad oseti samo kao težina ili pomeranje strune. Posle kačenja održavaj ravnomeran pritisak i ne dopuštaj ribi da se uvuče u prepreke.

Na šta loviti

Silikonski crvi su odlični za sporo pretraživanje zaklona, jer rade i pri vrlo blagom pomeranju. Šedovi i tvisteri odgovaraju aktivnijem traženju ribe, naročito duž ivice rastinja. Vobleri su dobar izbor za pretraživanje različitih slojeva vode, dok spinerbejti stvaraju izražene vibracije i pogodni su uz ređe rastinje. Površinske varalice i gumene žabe posebno su zanimljive kada grgeč lovi pri površini ili vreba uz lokvanje. Biraj varalicu prema gustini prepreka i aktivnosti ribe, a ne samo prema boji.

Gde loviti

Najviše mu odgovaraju jezera, akumulacije, kanali i mirniji delovi reka sa obiljem zaklona. Traži rubove lokvanja, prozore u travi, potopljeno drveće i mesta gde se obala naglo spušta. U Hrvatskoj se može tražiti na jezeru Borovik, akumulaciji Jošava i jezeru Čiče. U Srbiji su među vodama sa ovom ribom Mali bački kanal, Jegrička i jezero Skenderevo. Naziv vode nije dovoljan putokaz: u njoj prednost daj delovima u kojima su zaklon i prostor za napad neposredno povezani.

U kuhinji

Meso je belo, blagog ukusa i čvrste, ali nežne strukture. Najjednostavnije se priprema kao file, pečen u tiganju ili rerni, uz umereno začinjavanje. Čišćenje ljusaka i odvajanje fileta traže malo pažnje, ali sama priprema nije zahtevna. Ukus može biti izraženiji kod ribe iz toplih, muljevitih voda.

O ribi

Pastrvski grgeč potiče iz Severne Amerike, a van prirodnog areala raširen je unošenjem. U našim vodama zato nije svuda podjednako zastupljen: njegovo prisustvo zavisi od istorije naseljavanja i uslova u pojedinačnoj vodi. Dobro se snalazi u toplijim, mirnim staništima, ali mu za uspešan život nisu dovoljni samo toplota i obilje hrane — važni su i kiseonik, pogodno dno i zaklon.

Ovo je grabljivica koja često napada iz zasede, ali nije nepomičan stanovnik istog skrovišta. Može pratiti plen i izlaziti na otvoreniju vodu kada se tamo hrani. Mlade jedinke jedu sitne vodene beskičmenjake, dok sa rastom sve značajniji postaju riba i rakovi. Velika usta omogućavaju mu da savlada krupan zalogaj, ali to ne znači da će uvek odabrati najveći dostupan plen.

Mrest se odvija u proleće, kada se voda dovoljno zagreje. Mužjak priprema plitko udubljenje na dnu, u koje ženka polaže ikru, a zatim čuva gnezdo i tek izleženu mlađ. Takva roditeljska briga važna je osobina ove vrste. Uznemirena riba uz gnezdo može reagovati odbrambeno, pa svaki napad na predmet u njenoj blizini ne znači da se hrani.

Sa zahlađenjem se usporavaju metabolizam i uzimanje hrane, pa riba obično manje luta i duže ostaje uz pogodan zaklon. U toplijem delu godine njeno ponašanje snažno zavisi od svetlosti i dostupnosti plena. Za vedrih dana često bira senku ili gušće prepreke, dok se pri slabijem svetlu slobodnije kreće. Pri izvlačenju je poznata po naglim promenama pravca i skokovima, zbog čega i naizgled sigurno zakačena riba može spasti.