Mali bački kanal je slatkovodni kanal sistema Dunav–Tisa–Dunav u Srbiji, u oblasti Bačke u Vojvodini. Ovde se peca uz dozvolu, pretežno sa obale, a iz čamca tamo gde plovidbeni režim dopušta. Među ribama koje privlače pecaroše su šaran, bas, štuka i smuđ.
- Veličina
-
Dužina u regionu 68,8 km
O vodi
Mali bački kanal pripada Hidrosistemu Dunav–Tisa–Dunav i ribarskom području „Bačka“, kojim upravlja JVP „Vode Vojvodine“. Prema starijim podacima, dug je od 68,8 do 69 km. Naselja i kanalski nasipi daju više prilaza vodi, pa se ribolov pretežno odvija sa obale.
Kod Kruščića dubina korita iznosi od 140 do 200 cm, a donji deo korita širok je oko 10 m. To je deo kanala gde pecarošu znači pažljivo traženje prelaza u dubini i vođenje mamca uz rubove korita. Kanal je plovan za manja i tehnička plovila, uz maksimalni propisani plovidbeni gaz od 2,5 m u plovnim sektorima.
Gornji tok na lesnoj terasi kod Kruščića nalazi se na oko 87 m nadmorske visine, dok je zona ušća u Dunav kod Novog Sada na oko 72 do 80 m. Posle izmuljavanja nastale su inspekcione staze koje služe i za pešački prilaz vodi.
Kanal je očuvano i retko stanište strogo zaštićene vidre u Vojvodini, naročito u ataru Kruščića.
Ribe u vodi
Bas, odnosno pastrmski grgeč, jedna je od grabljivica ovog kanala. Obično se drži zaklona i rubova vegetacije, a varalicu mu vredi voditi tik uz prepreku, uz kratke zastoje. Štuka takođe vreba iz zaklona; u toplijem delu godine često bolje grize rano i predveče, dok joj sporije vođenje mamca odgovara kada se voda ohladi.
Smuđ i som daju razlog da se pažnja sa površine prebaci prema dnu. Smuđ obično traži prelaze dubine i tvrđe delove dna, a često je aktivniji pri slabijem svetlu. Kod soma vredi tražiti dublji zaklon i strpljivo voditi krupniju varalicu, naročito kada je voda toplija.
Šaran je prisutan u kanalu, a kod Kruščića je u decembru 2014. sprovedeno poribljavanje sa oko 800 kg šaranske mlađi. Za njega je obično važnije pronaći mesto na kome se hrani nego stalno menjati mamac: mirniji rub vegetacije i prelaz ka dubljoj vodi dobri su položaji za čekanje. Kukuruz je uobičajen izbor za pecanje na dubinku.
U kanalu žive i amur i linjak. Amur se često kreće uz vodeno rastinje, dok linjak hranu traži pri dnu, uz zaklon, i ume da uzima mamac veoma oprezno. Babuška, poznata i kao srebrni karaš, zajedno sa crvenperkom i bodorkom daje mogućnost za finije pecanje na plovak; sitniji mamac i pažljivo podešena dubina često donesu više grizeva.
Kako se peca
Ovde se najviše peca sa obale, dok je ribolov iz čamca moguć tamo gde plovidbeni režim dopušta. Varaličarenjem se pretražuje pojas vegetacije u potrazi za basom i štukom. Silikonski mamci, vobleri i spineri koriste se za ove grabljivice; uz travu je korisnije precizno zabacivanje i kontrolisano vođenje nego dalek zabačaj.
Varaličarenjem se love i smuđ i som. Za smuđa se varalica obično vodi blizu dna, uz kratka podizanja i pauze, dok za soma treba pribor koji može da podnese snažan beg prema zaklonu. Keder, odnosno živa ribica, koristi se kao mamac za grabljivice.
Za šarana i belu ribu koriste se:
- kukuruz,
- crvići,
- gliste,
- hleb.
Ribolov prirodnim mamcima može se prilagoditi položaju ribe: na plovak se mamac precizno zadržava uz vegetaciju, a na dubinku se polaže na odabrano mesto pri dnu. Sa prihranom je bolje početi umereno i dodavati je prema tome kako riba grize.
Pristup vodi
Do kanala se prilazi preko naselja duž njegove trase, pa zatim lokalnim ili atarskim putevima do nasipa. Prilazi postoje iz Malog Stapara, Sivca i Kruščića, kao i iz Ruskog Krstura i Savinog Sela. Vodi se prilazi i preko Kucure, Despotova i Bačkog Petrovca, a zatim preko Rumenke i Novog Sada.
Za pešački prilaz koriste se inspekcione staze formirane posle izmuljavanja kanala. Pecaroši vozila obično ostavljaju na proširenjima uz atarske puteve.
Pravila i dozvole
Za rekreativni ribolov na Malom bačkom kanalu u 2026. godini potrebna je dozvola. Dobija se u zgradi JVP „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu, preko ovlašćenih udruženja sportskih ribolovaca ili direktnom uplatom na račun korisnika. Prema opštem cenovniku za Srbiju za 2026, standardna godišnja dozvola košta 9.000 dinara, dnevna 1.300 dinara, a višednevna, do sedam dana, 2.600 dinara.
Godišnja dozvola za starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 procenata u 2026. košta 4.500 dinara. Cena od 800 dinara važi za lica sa telesnim oštećenjem od 80 procenata i više, lica sa potpunim gubitkom radne sposobnosti, vojne invalide, civilne invalide rata i maloletna lica od 14 do 18 godina. Deca mlađa od 14 godina mogu da pecaju bez dozvole uz prisustvo lica sa važećom dozvolom.
Opšta pravila u Srbiji za 2026. propisuju lovostaj za šarana od 01.04. do 31.05. i soma od 01.05. do 15.06, dok za smuđa traje od 01.03. do 30.04, a za štuku od 01.02. do 31.03. Za pojedine retke vrste važi trajni lovostaj.
Dnevno je dozvoljen ulov do 3 primerka plemenite ribe ili ukupno do 5 kg plemenite ribe. Ulov invazivnih i alohtonih vrsta, kao što su babuška, terpan/cverglan i sunčanica, neograničen je. Najmanja lovna mera za šarana, smuđa i štuku iznosi 40 cm, a za soma 60 cm; manji primerci moraju se odmah vratiti u vodu.