Crvenperka

Crvenperku traži uz vodeno bilje u mirnim jezerima, kanalima i sporim rečnim delovima. Najpouzdanije se lovi u toplijem delu godine, naročito ujutru i predveče. Ribolov na plovak uz ivicu rastinja najtipičniji je izbor, sa crvima, komadićem hleba ili sitnom glistom.

Ukratko

Tipična težina: 0,1–0,5 kg
Rekord: 2,1 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 3/10
Snaga borbe: 3/10
Ukus: 4/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je bočno spljošteno, relativno visoko i pokriveno krupnim ljuskama.
Leđa su tamnija, a bokovi srebrnasti do zlatasti, naročito kod odraslih riba.
Usta su okrenuta naviše i nemaju brkove.
Trbušna i podrepno peraje izrazito su crveni, a crvenkast je i rep.
Za razliku od bodorke, početak leđnog peraja nalazi se primetno iza početka trbušnih peraja.

Kako loviti

Ribolov na plovak najbolje odgovara njenom zadržavanju među biljem i uz površinu. Koristi lagan pribor, osetljiv plovak i malu udicu, pa mamac spuštaj u otvore u rastinju ili uz njegovu spoljašnju ivicu. Počni iznad dna i menjaj položaj mamca dok ne pronađeš sloj u kojem se jato hrani. Primamljuj štedljivo, sitnim zalogajima, da ribu zadržiš bez zasićivanja. Mušičarenje može biti zanimljivo kada crvenperke skupljaju insekte sa površine; tada su važni tiho prilaženje i nežno polaganje mamca.

Na šta loviti

Crvi su pouzdan izbor jer ih lako uzimaju i sitnije i krupnije crvenperke. Mekana sredina hleba ili malo testa dobro odgovaraju njenim ustima i mogu se ponuditi blizu površine ili u srednjem sloju vode. Sitna glista je korisna kada se riba hrani životinjskom hranom. Kukuruz ima smisla za krupnije primerke, ali zrno treba da bude mekano i primereno veličini udice. Prednost daj malom, uredno postavljenom zalogaju koji ne skriva vrh udice.

Gde loviti

Biraj mirne, osunčane delove sa lokvanjima, potopljenim biljem i pojasom trske. Posebno su zanimljivi prelazi između gustog rastinja i otvorene vode, kao i zaklonjene uvale bez jakog strujanja. Crvenperka je česta u Ludaškom jezeru u Srbiji i u Lonji u Hrvatskoj. Ima je i u Srebrnom jezeru u Srbiji, gde je treba tražiti u odgovarajućim priobalnim staništima, a ne podjednako duž cele obale.

U kuhinji

Meso crvenperke je blago, ali ima dosta sitnih kostiju, pa zahteva strpljenje pri jelu. Najčešće se priprema prženjem, uz prethodno čišćenje ljuski i pažljivo uklanjanje utrobe. Plitko zasecanje bokova može pomoći da se sitne kosti bolje termički obrade, ali ih ne uklanja. Nije među najcenjenijim ribama za trpezu, pre svega zbog koščatosti.

O ribi

Crvenperka nije vezana samo za samu površinu, iako položaj njenih usta na to lako navodi. Hranu uzima u različitim slojevima vode, a njen jelovnik obuhvata sitne beskičmenjake, insekte, alge i mekše delove vodenih biljaka. Udeo biljne hrane može biti znatan, naročito kod odraslih jedinki.

Najčešće se kreće u jatima, dok krupnije jedinke mogu biti opreznije i držati se manjih grupa. Vodeno rastinje joj pruža zaklon i obilje hrane. Nagla senka preko vode, udarci po obali ili grubo zabacivanje lako mogu prekinuti hranjenje, čak i kada se ribe jasno vide.

Mrest se odvija kada se voda u proleće dovoljno zagreje, a može se nastaviti i početkom leta. Ženka odlaže lepljivu ikru na potopljeno bilje. Mlađ u obraslom plićaku nalazi zaklon i sitnu hranu, pa su biljni pojasevi važni tokom čitavog životnog ciklusa.

Sa jesenjim hlađenjem crvenperka postaje manje upadljiva i postepeno napušta najpliće delove. Zimi se uglavnom zadržava u mirnijim, dubljim zonama i slabije se hrani. Prolećno zagrevanje ponovo je privlači priobalju, gde se ranije razvijaju bilje i sitni organizmi kojima se hrani.