Zabaciš u sredinu potoka, voda odmah zategne najlon, a varalica izleti nizvodno pre nego što stigneš da je povedeš. Posle kiše poznato mesto lako postane neprepoznatljivo. Riba tada može da se pomeri svega nekoliko metara, iza kamena ili sasvim uz obalu, ali prvo treba proceniti da li je voda uopšte pogodna za ribolov.
Najpre proceni vodu
Ako potok još raste, nosi granje i preliva se preko uobičajene obale, sačekaj. Posebno loš znak je kada voda pred tobom postaje sve mutnija, a uz rub se pojavljuju novi nanosi trave. U takvim uslovima teško kontrolišeš varalicu, a mesta na kojima si ranije stajao mogu biti podlokana.
Za početak je bolji vodostaj koji opada, dok se voda postepeno bistri. Posmatraj njen dodir sa nepomičnim kamenom ili korenom sa čvrste obale. Pre polaska proveri dostupne podatke o vodostaju i padavinama u slivu. Merenje na većoj reci može da pokaže opšti trend, ali mali potok posle lokalnog pljuska ume da reaguje sasvim drugačije.
Ne ulazi u brz i mutan potok: ne vidiš rupe, prepreke ni oslonac pod nogama. Pecaš samo sa čvrste, nepodlokane obale; ako nema takvog pristupa, odustani od tog mesta.
Zamućenost sama po sebi ne isključuje ribolov. Za prvi pokušaj biraj vodu u kojoj uz obalu možeš da razaznaš varalicu na dubini od približno 30 do 50 centimetara. To je praktična orijentacija, ne sigurna granica uspeha. U potpuno neprozirnoj vodi početniku je znatno teže da proceni dubinu i putanju varalice.
Traži mirniji rub
Najbrži mlaz obično nije najbolje mesto za prvi zabačaj. Riba troši manje snage tamo gde prepreka usporava tok, a hrana prolazi u blizini. Potočna pastrmka i klen mogu da koriste takve zaklone, mada njihov raspored zavisi od dubine, oblika korita i jačine nadolaska.
Gledaj površinu pre nego što otvoriš preklopnik mašinice. Granica glatke vode i uzburkanog mlaza često otkriva promenu brzine. Pena i lišće pomažu da vidiš smer kretanja, naročito u džepu gde se voda polako vraća uzvodno.
Iza većeg kamena traži mirniji trag, naročito njegov rub uz glavni tok. Sam centar iza prepreke može biti plitak ili pun nanosa.
Uz uvučenu obalu proveri džep u koji glavni mlaz ne udara direktno. Pri povišenom vodostaju takvo mesto može biti sasvim blizu tvojih nogu.
Na široj krivini pogledaj unutrašnji rub, gde je tok često sporiji. Prednost daj delu koji ipak ima dovoljno dubine da zakloni ribu.
Ne moraš da dobaciš do suprotne obale. Džep širok pola metra može biti korisniji od čitavog brzaka. Prvo obradi najbližu mirniju vodu, da najlonom i varalicom ne prelaziš preko nje dok pokušavaš da dosegneš udaljeniji kamen.
Pribor za kratak zabačaj
Za manji potok praktičan je štap dužine oko 2,1 do 2,4 metra, deklarisane težine bacanja približno 3 do 12 grama. Monofilni najlon prečnika 0,20 do 0,24 milimetra razuman je početni izbor za ovakav lakši pribor. Kočnicu podesi tako da najlon izlazi pod jačim, ravnomernim povlačenjem.
Počni sa leptirom od 3 do 5 grama. Na kratkoj putanji lako ćeš osetiti da li krilce radi. Ako u dubljem, sporijem džepu uporno ostaje previsoko, probaj kompaktnu kašikastu varalicu od 4 do 7 grama. Težu varalicu biraj zbog potrebne dubine, a ne da bi silom savladao najbrži deo potoka.
Boju menjaj tek kada proveriš dubinu i putanju. U mutnoj vodi možeš početi vidljivijom, kontrastnom varalicom, ali ona mora da prođe dovoljno blizu zaklona. Mala kopča olakšava zamenu; posle dodira sa kamenom prstima proveri poslednjih tridesetak centimetara najlona i odseci oštećeni deo.
Provuci varalicu kroz zaklon
Najčešća greška je veliki luk najlona u brzom toku. Struja ga povuče, ubrza varalicu i izbaci je iz mirnijeg džepa. Kratak zabačaj daje bolju kontrolu, naročito kada između tebe i zaklona nema jakog mlaza.
Izaberi gornji deo mirnijeg džepa i zamisli putanju kojom varalica treba da prođe pored zaklona.
Zabaci kratko, često svega 3 do 6 metara, malo uzvodno od te putanje. Izbegni prebacivanje najlona preko kamena ili granja.
Rukom zatvori preklopnik i pokupi višak najlona. U dubljem džepu daj varalici kratak trenutak da potone, bez potpunog gubitka kontakta.
Vrh štapa usmeri prema putanji i namotavaj ravnomerno. Leptir vodi dovoljno brzo da krilce radi, što možeš osetiti kao sitno podrhtavanje.
Sledeći prolaz pomeri malo bliže zaklonu ili promeni ugao. Obradi rub džepa pre nego što pređeš na drugo mesto.
Ako varalica svaki put odmah izbije na površinu, prvo skrati zabačaj i smanji količinu najlona koju hvata struja. Ako stalno struže po dnu, kreni ranije sa namotavanjem ili uzmi lakšu. Povremeni dodir kamena daje podatak o dubini; neprekidno zapinjanje prekida vođenje i brzo oštećuje najlon.
Proveri šta ti voda govori
Posle nekoliko prolaza proveri udicu. List, vlat trave ili komadić nanosa mogu da zaustave krilce i pokriju vrh. Kada nestane uobičajeno podrhtavanje, izvuci varalicu i pogledaj je pre sledećeg zabačaja.
Ako u više dostupnih džepova ne uspevaš da zadržiš kontrolu, promeni deonicu ili sačekaj pad vode. Možeš proveriti manji pritok koji nije zahvatio isti pljusak, ali ga proceni zasebno. Pravila ribolova i dozvoljeni pribor zavise od vode i regiona.
Zabeleži vodostaj, izgled vode i težinu varalice kojom si uspevao da prođeš uz zaklon. Korisna je i fotografija istog kamena uz obalu pri svakom dolasku. Sledeći put ćeš već po tome koliko viri iz vode lakše odlučiti koji deo potoka prvo da proveriš.