Skenderevo, poznato i kao jezero Mišićevo, veštačko je jezero na Krivaji kod Subotice, u Srbiji. Peca se sa uređene obale i drvenih molova, a podatak iz 2009. govori o obaveznoj dnevnoj dozvoli. Među ribama su štuka, bas, šaran i babuška.
- Veličina
-
Površina 25,3 ha
O vodi
Skenderevo je veštačka akumulacija na Krivaji, između Mišićeva i Tavankuta kod Subotice. Poznato je i kao jezero Mišićevo, a površina mu je 25,3 ha. Prema starijim podacima, planovi hidroakumulacija na ovom potezu Krivaje obuhvatali su površinu do 63,33 ha.
Prema starijim podacima, dubine se kreću od 1,5 do 6 metara, zavisno od dela jezera i vodostaja. Za pecaroša to znači da vredi proveriti dubinu pre zabacivanja i potražiti prelaz između plićeg i dubljeg dela.
O uređenju jezera brine Grad Subotica, a radove na izmuljivanju sprovodilo je JVP „Vode Vojvodine“. Uređena obala i drveni molovi služe za ribolov, dok lokalni i asfaltni putevi omogućavaju prilaz iz pravca Mišićeva i Gornjeg Tavankuta.
Mlađ je ispuštana kod pružnog dela jezera. Prema starijim podacima, lokalni ribolovci su svojevremeno volonterski organizovali čuvanje vode.
Ribe u vodi
Štuka i bas privlače varaličare. Za štuku su opisani ulovi od oko 700 g do 1 kg, uz sporadične krupnije primerke. Štuka obično vreba uz zaklon i ivice rastinja, dok bas često stoji uz prepreke i promene dubine; obema vrstama mamac vredi provući tik uz zaklon, naročito ujutru i predveče.
Šaranom i amurom je jezero poribljavano. Navodno u jezeru ima šarana do 40 kg, prema izjavi pecaroša iz 2017. godine. Šaran se obično traži pri dnu, uz prelaze dubine i mesta na kojima nalazi hranu, a tiši prilaz i umerena prihrana korisniji su od stalnog prebacivanja sistema.
U jezeru žive i babuška i deverika, koje se obično love blizu dna, uz pažljivo odmerenu prihranu. Tu su i bandar, som i smuđ; bandar često prati sitnu ribu, dok se som i smuđ obično aktivnije hrane pri slabijem svetlu. Riblji svet jezera čine i tolstolobik i cverglan, poznat i kao terpan.
Kako se peca
Na Skenderevu se peca sa uređene obale i drvenih molova. Varaličarenje je usmereno na štuku i basa: koriste se leptiri i kašike, a u izboru su i spinerbejti i kastmasteri. Od silikonskih mamaca rade se prezentacije tvisterima i šedovima, uključujući mamce Relax i Orka, dok se koriste i drveni i plastični vobleri. Uz zaklon vodi mamac kontrolisano i menjaj brzinu povlačenja pre nego što promeniš mesto.
Među najčešćim tehnikama su fider i ribolov na dubinku, a peca se i na plovak. Za mirne vrste i belu ribu koriste se standardne primame, zrnevlje i crvići. Fiderom se mamac i prihrana drže na istom mestu; ako riba slabo grize, manja količina primame i sitniji zalogaj često su bolji izbor od obilnog hranjenja.
Pojedini pecaroši praktikuju uhvati i pusti. Pri vraćanju ulova ribu treba što kraće zadržavati van vode i prihvatati mokrim rukama.
Pristup vodi
Jezeru se prilazi lokalnim i asfaltnim putevima iz pravca Mišićeva i Gornjeg Tavankuta. Za pecanje se koristi uređena obala, a duž vode postavljeni su i drveni molovi sa kojih se peca.
Pravila i dozvole
Za ribolov je 2009. godine bila potrebna dnevna dozvola, koja je tada koštala 800 dinara.