Sunčanica

Sunčanicu traži u mirnim priobalnim delovima jezera, akumulacija i sporih reka, naročito uz vodeno bilje. Najaktivnija je tokom toplijeg dela godine i dobro uzima mamac po dnevnoj svetlosti. Najlakše se lovi na plovak, sitnom udicom i komadićem gliste ili crvićem. Mamac ponudi uz ivicu rastinja, gde može jasno da ga vidi.

Ukratko

Tipična težina: 0,03–0,15 kg
Rekord: 0,68 kg
Popularnost: 3/10
Težina ulova: 2/10
Snaga borbe: 2/10
Ukus: 6/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je visoko, izrazito bočno spljošteno i gotovo ovalno.
Bokovi su maslinasti do zlatasti, prošarani narandžastim pegama, a obrazi plavičastim talasastim linijama.
Na zadnjem rubu škržnog poklopca nalazi se crna pega sa upadljivim crvenim ili narandžastim rubom.
Usta su mala i završna, bez brkova.
Leđno peraje je dugačko, sa oštrim bodljama u prednjem delu.

Kako loviti

Ribolov na plovak je najjednostavniji izbor: lagan pribor, sitna udica i malo opterećenje omogućavaju da mamac polako potone uz bilje. Podesi plovak tako da mamac bude blizu dna ili na visini na kojoj vidiš ribu. Sunčanica često brzo zgrabi zalogaj, ali zbog malih usta prevelik mamac samo čupka. Mušičarenje sitnim nimfama takođe može biti zanimljivo u bistrom priobalju; vodi ih polako, sa kratkim zastajkivanjima. Pri skidanju sa udice pazi na bodlje leđnog i analnog peraja.

Na šta loviti

Komadić tanke gliste i crvići najpouzdaniji su mamci jer odgovaraju njenim malim ustima i uobičajenoj hrani. Sitne larve vodenih insekata takođe su prirodan izbor. Mamac neka bude kratak i uredno postavljen, bez dugih krajeva koje riba može da skida sa udice. Za mušičarenje biraj sitne nimfe koje podsećaju na vodene larve, uz sporo i nenametljivo vođenje.

Gde loviti

Najbolja mesta su zaklonjene uvale, plića priobalja i rubovi vodenog bilja, posebno nad peskovitim ili šljunkovitim dnom. U rekama je traži van glavnog toka, u tihim rukavcima i mirnim proširenjima. Česta je u Hrvatskoj, u Deranskom jezeru i u akumulaciji Štikada donje jezero. U Srbiji je prisutna i u Ludaškom jezeru i Garaškom jezeru, gde je treba tražiti u odgovarajućim mirnim priobalnim delovima.

U kuhinji

Meso sunčanice je belo, blagog i prijatnog ukusa, ali sitna riba daje malo jestivog mesa. Čišćenje ljuske i pažljivo uklanjanje kostiju oduzimaju više vremena nego sama priprema. Najčešće se priprema prženjem, dok veći primerci omogućavaju lakše odvajanje mesa od kostiju.

O ribi

Sunčanica nije izvorna riba naših voda. Poreklom je iz Severne Amerike, a u evropskim slatkim vodama se dobro prilagodila životu uz obalu. Privlačan izgled lako zaseni njen ekološki značaj: tamo gde postane brojna može da pojača konkurenciju domaćim ribama za hranu.

Hranu pronalazi pažljivim pregledanjem bilja i dna. Jede sitne vodene beskičmenjake, larve insekata, račiće i puževe, a može uzimati i riblju ikru. Snažni ždrelni zubi pomažu joj da savlada tvrđe delove plena, iako mala usta na prvi pogled ne odaju takvu sposobnost.

Tokom razmnožavanja mužjak na dnu pravi plitko udubljenje koje služi kao gnezdo. Posle polaganja ikre ostaje uz njega, rasteruje uljeze i pokretima peraja održava protok vode preko jaja. Tada boje postaju izraženije, a odbrana malog prostora naročito odlučna.

Sa zahlađenjem sunčanica postaje manje aktivna i povlači se u zaklonjenije, dublje delove vode. Kada se priobalje ponovo zagreje, vraća se u pliće oblasti. Njena upadljivost tokom toplih dana zato ne znači da je podjednako dostupna tokom cele godine.