Garaško jezero je veštačka akumulacija kod Aranđelovca, u Srbiji, sa tri kraka i obalama različite pristupačnosti. Peca se pretežno sa obale, a prema starijim pravilima potrebna je dozvola. Među glavnim ribama su šaran, smuđ, som i štuka.
- Veličina
-
Površina 60,6 ha
O vodi
Garaško jezero nastalo je 1976. godine, prvenstveno radi vodosnabdevanja opštine Aranđelovac. Njegova tri kraka, Milićevići, Lekići i Vrbe, daju pecarošu različite delove vode za istraživanje. Jedna strana ima strme, teže prohodne obale, dok je druga blaga i pristupačna.
Površina jezera kreće se od 60,6 do oko 65 ha, zavisno od vodostaja, a prosečna dubina iznosi oko 8,5 m. Navodno najveće dubine prelaze 20 m i dosežu do 26 m. Jezero leži na oko 400 m nadmorske visine. Nagli prelazi dubine traže pažljivo ispitivanje dna pre postavljanja sistema.
Jezero pripada ribarskom području „Kolubara“, kojim upravlja „Cassini fishing“ d.o.o. iz Arilja. Na vodi aktivnosti sprovodi i Udruženje sportskih ribolovaca „Bukulja“ iz Aranđelovca. Prema starijim podacima, sistematska poribljavanja obavljana su od 1981. do 2008. godine. Tokom 2018. i 2025. godine redovno poribljavanje bilo je prekinuto ili je izostalo, delom zbog propisa o akumulacijama za vodosnabdevanje.
Ribe u vodi
U Garaškom jezeru ima preko 20 vrsta riba, a među glavnim lovinama su šaran, smuđ, som i štuka. Jezero je poribljavano šaranom 1987. godine; prema starijim podacima, to je bilo prvo poribljavanje tom vrstom. Među kapitalnim ulovima je šaran od 26,62 kg, a navodno je ulovljen i primerak od 26,10 kg. Šaran obično traži hranu po dnu, uz prelaze dubine i zaklone, pa pažljivo izabrano hranilište često znači više od dalekog zabačaja.
Štuka od 19,6 kg nosi nezvanični rekord Srbije, a taj ulov smatra se i nezvaničnim rekordom nekadašnje Jugoslavije. Štuka obično vreba iz zaklona i uz rubove rastinja, naročito u hladnijem delu godine. Smuđ se često traži uz tvrđe dno i prelaze dubine, posebno u svitanje i sumrak, dok som radije izlazi u potragu za hranom pri slabijem svetlu. Za ove grabljivice važnije je pronaći pravac njihovog kretanja nego uporno zabacivati na isto mesto.
Amur je takođe prisutan; u toplijoj vodi obično se hrani aktivnije, a pri zamaranju ume snažno da povuče pred samim prihvatom. Za pecanje sitnijim priborom tu su klen, crvenperka i bodorka. Deverika i krupatica uglavnom traže hranu pri dnu, gde se može javiti i babuška. U jezeru živi i grgeč, poznat kao bandar. Cverglan, odnosno američki somić, i sunčanica prisutni su kao invazivne vrste.
Kako se peca
Na Garaškom jezeru pretežno se peca sa obale. Dubinski ribolov šarana oslanja se na sisteme na dnu, sa starim kuvanim kukuruzom ili boilama. Zbog naglih prelaza dubine prethodno se markira i sondira dno: bolje je pronaći mesto na kojem sistem pravilno leži nego naslepo produžavati zabačaj. Za šaranski ribolov dobro dođu pouzdan pribor i pažljivo podešena kočnica.
Bela riba, posebno deverika i babuška, lovi se na plovak i fiderom. Koriste se crvići, gliste i kasteri, uz zrnaste i praškaste primame. Na plovak treba namestiti dubinu tako da mamac prolazi blizu zone hranjenja, dok fiderom vredi održavati precizno hranilište i prilagoditi hranilicu uslovima na mestu.
Varaličarenje je usmereno na smuđa, štuku i soma. Koriste se silikonski šedovi i tvisteri, kao i plitkoroneći i dubokoroneći vobleri manjih i srednjih dimenzija. Džigovanje silikonskim mamcima omogućava da se opipa dno i prati prelaz dubine, dok se vobleri povlače kroz izabrani sloj vode. Smuđ se ovde lovi i na dubinku, sa živim kederom.
Pristup vodi
Iz Aranđelovca se do jezera dolazi automobilom regionalnim putem Aranđelovac – Belanovica – Ljig. Jedna strana jezera je strma i teže prohodna, a druga ima blažu, pristupačniju obalu. Prema starijim podacima, motornim vozilima moglo se prići pojedinim delovima obale.
Među ribolovnim mestima su pozicije oko brane, zaliv iza brane i špic kod mosta. Plovila se koriste za dopremanje opreme na nepristupačnija mesta i za sondiranje dna.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov na Garaškom jezeru potrebna je dozvola, koja se nabavlja preko ovlašćenih distributera, ribolovačkih udruženja i korisnika ribarskog područja; kontrolu obavlja ribočuvarska služba. Po opštem cenovniku za Srbiju za 2025. godinu standardna godišnja dozvola koštala je 9.000 dinara, a povlašćena za žene, starije od 65 godina i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto 4.500 dinara. Za lica sa invaliditetom preko 80 odsto, vojne i civilne invalide rata i mlađe od 18 godina cena je bila 800 dinara. Pravilnik za 2027. godinu predviđa standardnu godišnju dozvolu od 9.000 dinara, dnevnu od 1.300 dinara i višednevnu od 2.600 dinara.
Za jezero se navodno dopušta noćni ribolov. Opšte pravilo u Srbiji zabranjuje rekreativni ribolov od 21:00 do 03:00 tokom letnjeg, odnosno od 18:00 do 05:00 tokom zimskog računanja vremena, osim kada korisnik područja propiše drugačiji režim.
Opšti lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, uz minimalnu lovnu meru od 40 cm, a za smuđa od 1. marta do 30. aprila, takođe uz meru od 40 cm. Za šarana lovostaj traje od 1. aprila do 31. maja, uz meru od 30 cm, dok je za soma zabrana od 1. maja do 15. juna, a mera 60 cm. Za klena i deveriku lovostaj traje od 15. aprila do 31. maja, uz minimalnu meru od 20 cm. Dnevno je dozvoljeno poneti najviše 5 kg autohtone ribe, uz najviše tri primerka šarana, štuke, smuđa i soma zbirno.