Kolubara je reka u Srbiji, u oblasti od Valjeva preko Lajkovca i Lazarevca prema Obrenovcu. Peca se pretežno sa obale, a prema starijim pravilima potrebna je dozvola za rekreativni ribolov. Među karakterističnim lovinama su klen, skobalj, mrena i som.
- Veličina
-
Dužina u regionu 97,6 km
O vodi
Kolubara je slatkovodna reka mrenskog i ciprinidnog karaktera, sa plitkim prelivima i dubljim virovima koji traže različit pristup pecanju. Na plićacima i prelivima dubina je oko 0,5 m, dok u dubljim virovima i iznad brana doseže 5 m. Ribolov se uglavnom odvija sa obale, a smenjuju se pecanje na plovak, varaličarenje, mušičarenje i dubinski ribolov.
Ribolovna mesta protežu se od područja Valjeva, preko Mlađeva i Slovca, do Nepričave kod Lajkovca i Jabučja. Peca se i kod Lazarevca, pa nizvodno prema Obrenovcu, sve do ušća u Savu. Kod železničke stanice u Slovcu nalazi se poznat zimovnik skobalja.
Prema starijim podacima, dužina toka je od 86,5 do 123 km, a površina sliva od 3.639 do 3.641 km². Dolina Kolubare duga je 90 km, dok je prosečna nadmorska visina sliva 206 m.
Veći deo toka je pristupačan i na brojnim mestima automobil može da priđe blizu vode. Ipak, pojedine obale su strme, zarasle i zakrčene oborenim drvećem. Zagađenje, ekološki incidenti i teškoće oko veštačkog poribljavanja odgovarajućim autohtonim vrstama predstavljaju probleme ove reke.
Ribe u vodi
Klen i skobalj su među karakterističnim ribama Kolubare. Klen obično traži zaklon uz obalu, senku i prelaze između mirnije i brže vode; pažljiv prilaz često znači više od dalekog zabačaja. Prema starijim podacima, love se klenovi prosečne dužine oko 25 cm, ali i primerci od 1 do oko 2 kg. Skobalj se drži jata i hrani uz dno, pa mamac treba voditi mirno i na dobro podešenoj dubini. Zimi ga ovde pecaroši traže u virovima i zimovnicima.
Mrena je riba jače struje i čvršćeg dna; mamac joj obično treba ponuditi pri samom dnu, uz pribor koji može da izdrži njen prvi beg. Deverika i babuška češće se traže u mirnijoj vodi, gde uredno hranjeno mesto i mirna prezentacija daju bolju šansu da riba grize. U Kolubari živi i krkuša, dok je šaran znatno ređi od ostalih vrsta.
Somovi se najčešće hvataju u težinama do 10 kg. Som se obično traži uz dubinu i zaklon, naročito pred sumrak i u dozvoljenim večernjim satima. Bucov često odaje prisustvo udarcima po površini i traži brzu prezentaciju mamca. Štuka se obično drži zaklona i mirnijih delova, dok smuđ radije koristi prelaze dubine i slabiju svetlost; varaličaru je zato korisnije da pažljivo obradi takva mesta nego da stalno menja obalu.
Kako se peca
Na Kolubari se pretežno peca sa obale. U donjem toku, gde je reka plovna pred ušće u Savu, peca se i iz čamca. Za skobalja je veoma popularan ribolov na plovak, naročito zimi u virovima i zimovnicima. Hlebna ruža i crvići koriste se za skobalja i belu ribu, uz zimsku prihranu. Plovak treba podesiti tako da mamac prolazi blizu dna, bez neprirodnog poskakivanja.
Varaličarenje je popularno za klena i soma. Za klena se koriste manji plivajući vobleri, drveni ili plastični; precizan zabačaj uz zaklon i mirniji početak vođenja često su važniji od brzine. Mušičarenje se posebno ističe na čistijim delovima i prelivima, gde se klen lovi veštačkim mušicama, među njima i crnom bambulom na udicama broj 8 i 10.
Dubinski ribolov koristi se za soma i belu ribu, a peca se i fiderom. Za soma se upotrebljavaju varalice i živi mamci, odnosno kederi, uz poštovanje zabrane korišćenja alohtonih vrsta kao živog mamca. Na dubinku treba birati olovo koje drži mamac na mestu, a kod fidera hranilicu prilagoditi struji, tako da se sistem ne kotrlja po dnu.
Pristup vodi
Veći deo toka je prohodan i pristupačan, a na brojnim mestima automobil može da se dovede blizu vode. Pecaroši se parkiraju uz obalu, duž poljskih puteva i kod mostova.
Na pojedinim deonicama prilaz i kretanje otežavaju strme obale, gusta vegetacija i oboreno drveće. Muljevito korito dodatno otežava prolazak.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov na Kolubari potrebna je dozvola, koja se dobija kod ovlašćenih korisnika ribarskih područja, preko ribolovačkih udruženja i klubova u mestu prebivališta ili boravišta ribolovca. Kolubara pripada Ribarskom području „Kolubara“, a zabranjen je ribolov u zonama mresta i plodištima, kao i u neposrednoj blizini brana i ustava.
Opšte cene za Srbiju za 2027. godinu iznose 9.000 dinara za godišnju dozvolu. Povlašćena godišnja dozvola od 4.500 dinara namenjena je ženama, licima starijim od 65 godina i licima sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto. Cena od 800 dinara predviđena je za lica mlađa od 18 godina, lica sa telesnim oštećenjem od 80 odsto i više, kao i vojne i civilne invalide rata. Dnevna dozvola košta 1.300, a višednevna 2.600 dinara.
Prema opštim pravilima iz 2017. godine, dozvoljena su najviše tri štapa sa po dve udice, dok su pri varaličarenju dozvoljena najviše dva veštačka mamca sa ukupno najviše tri udice. Zabranjena je upotreba mreža, vrša, parangala, osti i samolovki, kao i električne struje, eksploziva i otrova. Alohtone vrste riba ne smeju se koristiti kao živi mamac.
Opšta pravila za 2026. godinu zabranjuju noćni ribolov od 21 do 3 časa tokom letnjeg računanja vremena, odnosno od 18 do 5 časova tokom zimskog računanja vremena, osim ako korisnik ribarskog područja posebnom odlukom odredi drugačije. Tokom cele godine zabranjen je ulov linjaka, čikova, zlatnog karaša, jesetarskih vrsta, velikog i malog vretenara, crnke, potočnog i rečnog raka.
Lovostaj za 2026. godinu traje za soma od 1. maja do 15. juna, za štuku od 1. februara do 31. marta, a za smuđa od 1. marta do 30. aprila. Za šarana traje od 1. aprila do 31. maja, dok su klen, skobalj i deverika u lovostaju od 15. aprila do 31. maja. Za mrenu početak lovostaja je 1. april ili 15. april, a završetak 31. maj; za bucova traje od 15. aprila do 15. maja ili do 15. juna. Babuška je alohtona vrsta za koju nema lovostaja ni minimalne mere.
Po opštim pravilima za 2026. godinu, tokom jednog ribolovnog dana može se zadržati najviše 5 kg ribe plus jedan kapitalni primerak. Minimalna mera za soma je 60 cm, a za štuku i smuđa 40 cm. Šaran i bucov imaju minimalnu meru 30 cm, mrena 25 cm, dok je za klena, skobalja i deveriku ona 20 cm.