Krkuša najčešće boravi uz peskovito i šljunkovito dno reka, na mestima gde struja donosi hranu. Česta je u Ljigu u Srbiji i Glogovnici u Hrvatskoj. Najlakše se lovi tokom toplijeg dela godine, kada je voda bistra ili se izbistrava posle porasta. Sitna glista ili larva tulara ponuđena tik uz dno dobar je izbor.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,01–0,05 kg
- Rekord
- 0,3 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, gotovo valjkasto napred, a bočno spljošteno prema repu.
- Usta su na donjoj strani glave, sa kratkim brkovima u uglovima.
- Duž bokova pruža se niz krupnih tamnih pega na svetlijoj podlozi.
- Leđa su sivkastosmeđa, a trbuh svetao.
- Na leđnom i repnom peraju vide se redovi sitnih tamnih pega.
Kako loviti
Ribolov na plovak je najpraktičniji: lagan pribor podesi tako da mamac dodiruje dno ili se polako kreće neposredno iznad njega. Prati prolaz preko čistih peskovitih i šljunkovitih delova, a pri kratkom zastajanju plovka reaguj blagim podizanjem štapa. Dubinski ribolov odgovara mirnijim potezima i nešto jačoj struji, uz lagano olovo i malu udicu. Mamac neka ostane sitan i slobodan, jer krkuša hranu uzima malim ustima.
Na šta loviti
Larve tulara su odličan prirodan mamac jer pripadaju hrani koju krkuša traži na dnu. Pouzdani su i sitna glista ili njen kratak komadić, kao i sitne larve muva. Mamac treba da bude dovoljno mali da ga riba lako usisa, bez dugih krajeva koje može samo da povlači. Svež, pokretan zalogaj obično je korisniji od krupnog mamca koji zaklanja udicu.
Gde loviti
Traži je na peskovitim i šljunkovitim deonicama, uz rubove struje, iza kamenja i na prelazima iz plićaka u mirniju vodu. Često se zadržava tamo gde podloga nije prekrivena debelim slojem mulja. U Srbiji je česta u Ljigu, a ima je i u Zapadnoj Moravi i Nišavi. U Hrvatskoj je česta u Glogovnici. U stajaćim vodama najviše joj odgovaraju delovi sa čvršćim dnom i dovoljno kiseonika.
U kuhinji
Meso krkuše je blagog ukusa, ali zbog sitnog tela i brojnih kostiju ne daje mnogo jestivog dela. Najčešće se priprema očišćena i kratko pržena, dok priprema fileta nije praktična. Sam postupak nije složen, ali čišćenje sitne ribe zahteva strpljenje.
O ribi
Jata
Krkuša se često kreće u jatima, pa se na pogodnom hranilištu može zadržavati više riba zajedno. Brkovima i osetljivim ustima ispituje podlogu, zastajkuje i pretražuje sitne neravnine. Iako deluje neugledno, na osvetljenom dnu njene tamne pege dobro razbijaju obris tela.
Ishrana
Hrani se pre svega sitnim životinjama sa dna: larvama vodenih insekata, sitnim račićima i crvolikim beskičmenjacima. Pri traženju hrane zahvata i čestice podloge, a jestive zalogaje odvaja od peska. Zato je njeno prisustvo tesno povezano sa dostupnošću hrane na samom dnu, a ne samo sa izgledom površine vode.
Razmnožavanje
Razmnožava se u toplijem delu godine, polažući ikru u više navrata na plitkim mestima sa pogodnom podlogom. Ikra se lepi za podlogu, a roditelji je ne čuvaju. Mlade ribe u početku koriste zaklonjene priobalne delove, gde je strujanje slabije i sitna hrana dostupnija.
Zahlađenje
Sa zahlađenjem krkuša postaje manje aktivna i povlači se na mirnija, dublja mesta. U toplijem delu godine više vremena provodi na hranilištima, ali joj dugotrajna zamućenost i nedostatak kiseonika ne odgovaraju. Na udici nema veliku snagu, pa zanimljivost njenog ribolova leži u opažanju dna i preciznom nuđenju mamca.
Vode u kojima se nalazi
- Glogovnica (Hrvatska)
- Ljig (Srbija)
- Beli Timok (Srbija)
- Brestovačko jezero (Srbija)
- Česma (Hrvatska)
- Crni Rzav (Srbija)
- Crni Timok (Srbija)
- Crnica (Srbija)
- Divljansko jezero (Srbija)
- Drina (Bosna i Hercegovina)
- Drinjača (Bosna i Hercegovina)
- Đetinja (Srbija)