Nišava je slatkovodna reka u Srbiji, sa gradskim i klisurskim deonicama od Dimitrovgrada i Pirota do Niša. Peca se pretežno sa obale; prema starijim pravilima potrebna je dozvola, a u Sićevačkoj klisuri važe posebna ograničenja. Glavne lovine su klen, skobalj, mrena i potočna pastrmka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 173,1 km
O vodi
Nišava menja lice između gradskih obala Niša, revira Ženeva kod Niške Banje i Sićevačke klisure. Pecaroši izlaze i na tok između Pirota i Bele Palanke, kod ušća Temštice u Staničenju i kod Dimitrovgrada. Ribolov je pretežno obalski, ali se prilazi i karakter vode razlikuju od deonice do deonice.
Prema starijim podacima, ukupna dužina reke kreće se od 173,1 do 218 km, a površina sliva od 3.950 do 4.068 km², od čega je oko 2.713 km² u Srbiji. Tok kroz Srbiju dug je 151 km. Sastav izvorišnih krakova u Bugarskoj nalazi se na 640 m nadmorske visine; u delu Sićevačke klisure reka teče na 200 do 230 m, a u nižem toku na približno 190 m.
Korito je široko od oko 18 do 42 m, sa užim delovima u klisuri. Na posmatranim profilima voda je duboka od 0,4 do 1,2 m. U takvoj vodi vredi pažljivo čitati struju i tražiti prelaze između plićaka i dubljih delova, umesto zabacivati samo prema suprotnoj obali.
Deo toka prolazi kroz Park prirode „Sićevačka klisura“, gde ribarskim područjem upravlja JP „Srbijašume“. Delom toka u ribarskom području „Srbija – istok“ upravlja ZOSR „Južna Morava II“ Niš. Prema starijem programu upravljanja, u parku nije predviđeno poribljavanje. Na nivou korisnika „Južna Morava II“ planiraju se i sprovode uzgoj i plansko poribljavanje salmonidnih voda potočnom pastrmkom iz mrestilišta u slivu.
Kod Ženeve su prisutne i unete akvarijumske vrste, povezane sa ulivanjem toplog banjskog potoka. Prema starijim podacima, kod tog lokaliteta lovljeni su klenovi teži od 1 kg i štuke oko 2,5 kg.
Ribe u vodi
Klen i skobalj, poznat i kao podust, među glavnim su ribama zbog kojih se izlazi na Nišavu. Klena obično treba tražiti uz zaklone i na granici mirnije vode i struje; oprezan prilaz često vredi više od dalekog zabačaja. Skobalj se drži jata i hrani pri dnu, pa pecarošu mnogo znači da pronađe putanju kojom riba prolazi i da mamac vodi neposredno iznad podloge.
Rečna mrena i potočna mrena pripadaju ribama tekuće vode. Za rečnu mrenu obično se traže jača struja, šljunkovito dno i prelazi u dublje delove, a pribor treba da podnese njen prvi beg. Najčešće je aktivnija kada svetlost oslabi ili voda blago dobije boju.
U Nišavi žive potočna pastrmka, makedonska pastrmka i kalifornijska pastrmka. Makedonska pastrmka dospela je ispuštanjem hladne vode iz hidroakumulacije Zavoj preko HE Pirot. Pastrmke obično koriste hladniju, kiseonikom bogatu vodu i zaklone iza kamenja; mamac je najbolje provesti tako da prirodno prolazi kroz njihovo mesto. Kada se hrane pri površini, mušičaru su kolutovi na vodi dobar znak gde da zabaci.
Grgeč i krkuša takođe su deo ribljeg fonda, a uz njih se sreću beovica, odnosno belica, šljivar i dvoprugasta uklija. Štuka i som su u Sićevačkoj klisuri retki i sporadični, dok su šaran i deverika sporadične vrste Nišave.
Kako se peca
Na Nišavi se peca pretežno sa obale. Lov na plovak, naročito bolonjez tehnika, zastupljen je duž toka za skobalja, klena i mrenu. Dobro odmereno otežanje i pravilna dubina važniji su od čestog prebacivanja: mamac treba da prati struju bez neprirodnog zastajkivanja.
Za skobalja se koriste prirodni mamci. Mesnati crvići dolaze do izražaja u proleće i po blago zamućenoj vodi, a kuvano žito u ilovači sa aromama leti, kada je voda bistra. Zimi se koriste hlebna ruža i primama sa usirenom svinjskom krvlju. U upotrebi su i gliste, rečna trava i alga; kod trave i alge mamac treba voditi uz dno, gde skobalj uzima hranu.
Varaličarenje je namenjeno klenu, potočnoj pastrmki i makedonskoj pastrmki, ali i štuki i somu. Za štuku i klena koriste se leptiraste varalice Mepps Aglia i Lusox u veličinama 1 i 2, srebrnog, zlatnog ili bakarnog dekora, kao i mali vobleri i silikonske varalice. Varaličar treba prvo da obradi bliži zaklon, pa tek onda da produži zabačaj preko njega.
Mušičarenje se primenjuje naročito u hladnijim i bistrijim delovima toka, za klena i pastrmke, uz različite tehnike zabacivanja. Koriste se veštačke mušice, među njima suve mušice i nimfe. Suvu mušicu treba pustiti da plovi bez zatezanja, dok nimfu treba provesti kroz sloj u kome se riba hrani.
Dubinski ribolov i fider koriste se za krupniju mrenu, skobalja ili soma. Težinu olova ili hranilice treba prilagoditi struji tako da sistem ostaje na odabranom mestu, a vrh štapa jasno pokazuje udarac.
Pristup vodi
U gradskom pojasu Niša vodi se prilazi preko gradskog keja, Duvaništa i naselja „Broj 6“. Do revira Ženeva kod Niške Banje dolazi se makadamom preko hipodroma KK „Čegar“.
U Sićevačkoj klisuri pristupi su uz magistralni put Niš–Pirot, kod Sićeva i Ostrovice. Pecaroši prilaze i toku između Pirota i Bele Palanke, ušću Temštice kod sela Staničenje i toku kod Dimitrovgrada.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se kupuje kod ovlašćenih korisnika ribarskih područja i u ribolovačkim udruženjima; ova ograda važi i za posebna pravila Sićevačke klisure koja slede. Opšta godišnja dozvola za 2026. i 2027. godinu košta 9.000 dinara. Povlašćena cena za žene, lica starija od 65 godina i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80% iznosi 4.500 dinara, a za mlađe od 18 godina, invalide i lica sa oštećenjem organizma od 80% i više 800 dinara. Za 2027. godinu dnevna dozvola iznosi 1.300, a višednevna 2.600 dinara. Godišnja dozvola za zaštićeno područje Park prirode „Sićevačka klisura“ za 2026. i 2027. godinu iznosi 3.000 dinara. Starije cene doplatne i dnevne dozvole za klisuru iznosile su po 1.000 dinara.
U Sićevačkoj klisuri dozvoljeno je najviše 20 ribolovaca dnevno, a na rečnoj akumulaciji iznad brane zabranjen je ribolov iz čamca. Makedonska pastrmka sme da se lovi isključivo veštačkim mamcem, varalicom ili mušicom. Za soma, štuku, šarana i deveriku važi režim „ulovi pa pusti“.
Opšta pravila u Srbiji za 2026. zabranjuju rekreativni ribolov od 21:00 do 03:00 tokom letnjeg, odnosno od 18:00 do 05:00 tokom zimskog računanja vremena. Zabranjeni su ribolov rukom, dinamitom i eksplozivom, harpunom, ostima, podvodnom puškom, vatrenim oružjem, električnom strujom i otrovima, kao i grabuljanje.
Prema opštim pravilima za 2026, lovostaj za potočnu pastrmku traje od 1. oktobra do 1. marta, za soma od 1. maja do 15. juna, a za šarana od 1. aprila do 31. maja. Štuka je u lovostaju od 1. februara do 31. marta, a smuđ od 1. marta do 30. aprila. Za klena, skobalja i mrenu lovostaj traje od 15. aprila do 31. maja.
Minimalne lovne dužine po opštim pravilima za 2026. iznose 25 cm za potočnu pastrmku i mrenu, dok su za klena i skobalja 20 cm. Za soma najmanja mera je 60 cm, za šarana 30 cm, a za štuku i smuđa 40 cm.