Varalica tek stigne do dna, osetiš dva kratka udarca, a onda štap ostane povijen u mestu. Povlačenje samo još čvršće zaglavi glavu između kamenova. Na takvoj vodi nekoliko dodatnih grama i pogrešan ugao strune lako potroše kutiju pribora. Prvo treba da utvrdiš da li zapinje udica, olovo ili čitava montaža koju struja gura po dnu.

Proceni dno i struju

Krupno kamenje ima pukotine u koje olovna glava ulazi lakše nego što izlazi. Struja istovremeno pritiska varalicu i pravi luk na struni, pa pribor nastavlja da se pomera čak i kada ne okrećeš ručicu. Česta greška je prevelika težina: glava snažno udara o dno, upada u sledeću pukotinu i ostaje tamo.

Pre zabacivanja pogledaj granicu brzog i sporijeg toka. Iza potopljenog kamena, uz rub vrtloga ili uz mirniji obalski pojas možeš da vodiš varalicu manjom težinom. Za smuđa prvo pretraži dostupnu dubinu uz taj rub. Prebacivanjem preko cele matice dobijaš duži luk strune i težu kontrolu propadanja.

Brza voda preliva se preko velikog kamena, uz mirniju vodu sa strane

Izaberi najmanju radnu težinu

Traži najmanju radnu težinu kojom možeš da dosegneš željeni sloj vode i pratiš varalicu. Za probu pripremi nekoliko susednih težina, recimo 10, 14, 18 i 24 grama. To nisu granice za svaku vodu: dubok i snažan tok može zahtevati više. Početniku je lakše da prvo ispita bliži, sporiji pojas nego da odmah gađa najdublji deo.

Težinu procenjuj na istoj putanji i približno istoj daljini. Ako sa svakim zabačajem menjaš mesto, nećeš znati da li je pomogla lakša glava ili si samo pogodio plići kamen. Uz pletenicu koristi predvez otporan na habanje; za srednje varalice možeš početi najlonom prečnika 0,30 do 0,40 milimetara, dužine oko jednog metra.

  • Ako glava stalno struže i zastajkuje, smanji težinu za nekoliko grama i skrati pauzu.

  • Ako ne možeš da dosegneš željenu dubinu ni posle promene ugla zabacivanja, dodaj nekoliko grama.

  • Ako struna pravi veliki luk, prvo skrati zabačaj i pokupi višak strune, pa tek onda menjaj glavu.

Promeni ugao i vođenje

Za početak zabacuj kraće, ukoso nizvodno, duž granice brze i sporije vode. Tako lakše održavaš vezu sa varalicom. U većoj dubini može biti potrebno zabacivanje nešto uzvodnije, da varalica dobije vreme za propadanje. Tada pažljivo skupljaj višak strune dok je tok nosi prema tebi; opuštena struna sakrije prvi dodir kamena.

  1. Zabaci na izabranu putanju i prati propadanje uz blago zategnutu strunu.

  2. Čim prepoznaš prvi dodir dna, podigni vrh štapa za oko 20 do 30 centimetara i počni ravnomerno namotavanje.

  3. Posle sledećeg kratkog dodira malo ubrzaj ručicu. Izbegavaj duga čekanja dok varalica leži među kamenjem.

  4. Na narednom zabačaju istom putanjom započni vođenje malo ranije, pre mesta na kojem si prethodno zakačio.

Cilj je kratak dodir dna, pa nastavak kretanja iznad kamenja. Visoko podignut vrh može pomoći na kraćoj daljini, ali ne rešava veliki luk strune preko matice. Ako moraš stalno da trzaš da bi oslobodio glavu, promeni putanju ili pređi na lakšu montažu.

Zabačaj ukoso nizvodno uz rub struje i vođenje varalice neposredno iznad kamenja

Zaštiti udicu i odvoji olovo

Kada zapinje sama udica, za početak izaberi silikon na otežanoj udici sa povijenim vratom i skrivenim vrhom. Otežanje na donjem delu udice omogućava montažu bez zasebnog kliznog olova ispred varalice. Za silikon dužine 8 do 10 centimetara biraj udicu čiji luk ostavlja dovoljno prostora da se telo varalice sabije pri ugrizu.

Vrh provuci kroz leđa silikona, pa ga plitko vrati pod površinu materijala. Varalica treba da stoji pravo, bez zgužvanog stomaka. Prstom pritisni silikon sa strane i proveri da vrh lako izlazi. Skriven vrh smanjuje kačenje udice, ali otežanje i dalje može da se uklješti između kamenova.

Postavljanje silikona na otežanu udicu sa vrhom plitko skrivenim u leđima varalice

Ako pecaš mamcem na dnu, praktično rešenje je slabiji privezak za olovo. Na trokraku vrtilicu veži osnovnu strunu, bočni predvez sa udicom dužine 40 do 60 centimetara i donji privezak za olovo dužine 15 do 25 centimetara. Izduženo olovo vredi probati među krupnijim kamenjem, mada ni ono ne prolazi kroz svaku pukotinu.

Privezak olova treba da ima primetno manju nosivost od ostatka sistema, približno upola manju kao početnu probu. Razliku proveri na rezervnoj, nakvašenoj montaži kontrolisanim zatezanjem, jer nosivost zavisi i od čvorova. Ako zapne samo olovo, trebalo bi da popusti njegov privezak, dok udica i osnovna struna ostaju sačuvane. Namerno loše vezan čvor daje nepredvidiv rezultat.

Trokraka vrtilica sa bočnim predvezom za udicu i kraćim, slabijim priveskom za olovo

Oslobodi zapinjanje bez cimanja

Čim osetiš čvrst zastoj, prestani da namotavaš. Malo popusti strunu, pa je ponovo blago zategni; ponekad je to dovoljno da se glava okrene. Zatim, ako imaš bezbedan prolaz, pomeri se nekoliko koraka uz obalu i probaj iz drugog ugla. Ostani na stabilnom osloncu, bez ulaska u brz tok radi varalice.

Naglo, ponovljeno cimanje često dublje zabije udicu ili olovo. Ako se zapinjanje ponavlja na istoj tački, zapamti položaj prema nekom detalju na suprotnoj obali i završi vođenje pre tog mesta. Skraćivanje putanje za nekoliko metara obično je korisnije od stalnog stavljanja jačeg predveza.

Ne obmotavaj pletenicu oko šake i ne kidaj sistem savijanjem štapa. Za nužno kidanje koristi namenski držač strune, sa štapom usmerenim ka zapinjanju i bez ljudi u mogućoj putanji oslobođenog olova.

Posle oslobađanja pređi jagodicama preko poslednjih pedesetak centimetara predveza. Hrapav deo, spljoštenje ili bela zamućena mesta traže zamenu tog dela i ponovno vezivanje. Ako izvučeš staru strunu, pokupi je u kesu za otpad; pre zabacivanja proveri da oko glave i udice nije ostala tanka omča koju na brzinu lako previdiš.