Grgeč

Grgeč živi u jezerima, akumulacijama i sporijim rekama, naročito uz rastinje, potopljeno granje i prelaze između plićaka i dublje vode. Čest je u Starom Begeju u Srbiji i Kopačkom jezeru u Hrvatskoj. Najčešće dobro grize ujutru i predveče, a u jesen ume da bude aktivan i tokom dana. Lovi se malim silikonskim varalicama, leptirima i voblerima, kao i glistom na plovak.

Ukratko

Tipična težina: 0,1–0,5 kg
Rekord: 3,75 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 4/10
Snaga borbe: 4/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 4/10

Kako prepoznati

Telo je bočno spljošteno, zelenkasto do žućkasto, sa tamnim uspravnim prugama.
Prednje leđno peraje ima oštre bodlje i tamnu mrlju pri zadnjem kraju.
Trbušna i podrepno peraje najčešće su narandžastocrveni.
Usta su široka, bez brkova, a ljuske sitne i hrapave na dodir.
Iza glave leđa se primetno uzdižu, naročito kod krupnijih primeraka.

Kako loviti

Varaličarenje laganim priborom omogućava da se pažljivo pretraže ivice rastinja, prepreke i prelomi dna. Silikonsku varalicu vodi kratkim podizanjima i zastajkivanjima, jer grgeč često napada dok ona propada. Leptir ili mali vobler vodi ravnomerno, uz povremenu promenu brzine. Ribolov na plovak sa glistom dobar je izbor uz obalu i potopljeno granje: mamac treba držati blizu zaklona, ali tako da ne zapinje. Posle ulova ostani na istom mestu, jer se grgeči često kreću u jatu.

Na šta loviti

Mali tvisteri i šedovi praktičan su izbor jer oponašaju sitan plen, a mogu se voditi i uz dno i iznad rastinja. Leptiri privlače bljeskom i vibracijom, dok mali vobleri dobro služe kada se grgeč hrani u višim slojevima vode. Gliste su pouzdan prirodni mamac, naročito kada riba slabije prati varalice. Biraj mamac koji odgovara veličini plena koji grgeč trenutno lovi; veća varalica nije uvek bolji izbor za krupniju ribu.

Gde loviti

Traži vodu sa dovoljno kiseonika, zaklonima i sitnom ribom. Posebno su zanimljive ivice vodenog rastinja, potopljena stabla, kamenite obale i nagli prelazi ka dubljoj vodi. Grgeč je čest u Starom Begeju u Srbiji i Kopačkom jezeru u Hrvatskoj, a živi i u Borskom jezeru i akumulaciji Vrutci u Srbiji. U bistroj vodi priđi tiho i prvo pretraži obližnje zaklone, umesto da odmah zabacuješ daleko.

U kuhinji

Grgeč ima belo, čvrsto i ukusno meso, cenjeno zbog blagog ukusa. Odličan je pržen ili pečen, a krupniji primerci pogodni su za filetiranje. Pripremu najviše otežavaju čvrsto usađene ljuske i oštre bodlje, pa čišćenje traži pažnju. Sitniji primerci zahtevaju više rada zbog skromne količine mesa i kostiju.

O ribi

Ishrana

Mlađ grgeča u početku se hrani sitnim vodenim organizmima, a tokom rasta sve više uzima larve insekata, račiće i sitnu ribu. Krupniji primerci izrazitije su grabljivi i mogu jesti i mlađ sopstvene vrste. Ipak, i odrasli grgeči rado koriste obilje dostupnih beskičmenjaka, pa njihova ishrana nije ograničena na riblji plen.

Mrest

Mresti se u proleće, kada se voda zagreva. Ženka polaže ikru u dugim, želatinoznim trakama koje se zadržavaju na podvodnom rastinju, granama i drugim osloncima. Takve trake su upečatljiv znak razmnožavanja grgeča. Roditelji ne čuvaju ikru ni mlađ.

Kretanje

Tokom toplijeg dela godine grgeč prati kretanje plena i menja položaj između obale i otvorenije vode. U jesen se često okuplja i intenzivnije hrani, dok se zimi uglavnom povlači u dublje, stabilnije delove. I tada može uzimati hranu, ali su periodi aktivnosti kraći, a pokreti sporiji.

Boja i oprez

Boja grgeča zavisi od sredine: u vodi sa tamnim dnom i gustim rastinjem često je izraženije obojen nego u svetloj, otvorenoj vodi. Krupni primerci nisu samo uvećana slika sitnih grgeča iz priobalja; često se drže odvojeno od brojnih jata mlađih riba i opreznije prilaze plenu. Pri prihvatanju ulova treba paziti na bodlje leđnog peraja i oštru ivicu škržnog poklopca.