Vrutci su slatkovodna akumulacija u Srbiji, u oblasti Užica, gde se peca sa obale i iz čamca. Prema starijim podacima, potrebna je republička dozvola, uz poštovanje sanitarne zaštite izvorišta. Među glavnim ribama su grgeč, smuđ, šaran i som.
- Veličina
-
Površina 188,1 ha
O vodi
Vrutci su veštačko jezero koje služi i za vodosnabdevanje grada, pa su voda i priobalje pod strogim sanitarnim režimom, podeljeni na zone zaštite izvorišta. Akumulacija pripada ribarskom području „Zapadna Morava“, kojim gazduje „Balkan Eco Team d.o.o.“ iz Prijepolja. Nizvodno se pruža zaštićeni predeo klisure reke Đetinje.
Površina jezera je od 188,1 do 266 ha, a najveća izmerena dubina iznosi 64 m. Prema starijim podacima, dužina je od oko 4 do 7,93 km, nadmorska visina od 628 do 800 m, a visina lučne brane od 77 do 80 m. Brana je duga 241 m.
Za pecaroša su važni pristupi u gornjem delu kod Bioske, na Livadama i kamenitim Ročnjacima na desnoj obali. Desnom stranom jezera prolazi staza kroz četinarsku šumu, pored izvora Savina voda. Prema starijim podacima, veći deo obale je strmiji i do vode se prilazi pešice. Lokalni smeštaj nudi i korišćenje čamaca za ribolov.
Jezero ima raznovrstan riblji fond, a u njemu živi i invazivna slatkovodna kineska meduza.
Ribe u vodi
Grgeč i smuđ posebno privlače varaličare, a na Vrutcima se love i krupni primerci grgeča. Grgeč se obično traži uz prelaze dubine i prepreke, gde se okuplja sitna riba; kada se pronađe jato, često vredi ponoviti zabačaj na istom mestu. Smuđ se najčešće traži pri dnu, naročito pri slabijem dnevnom svetlu, uz sporije vođenje i pažljivo praćenje dodira mamca sa podlogom.
Šaran je među vrstama za povremeno plansko poribljavanje, kao i deverika i skobalj. Šaran obično traži hranu uz dno i promene podloge, pa miran pristup i precizno zabacivanje znače više od čestog premeštanja pribora. U jezeru živi i som; za njega treba jači pribor i pouzdana kočnica, jer zakačiti krupnu ribu nije isto što i privesti je obali.
Štuka se obično traži uz zaklone iz kojih napada plen, a predvez otporan na njene zube čuva varalicu i ribu od kidanja. Potočna pastrmka i kalifornijska pastrmka takođe žive u jezeru. Za pastrmku se pominje i poribljavanje, bez razdvajanja vrsta.
Za pecanje bele ribe tu su bodorka, beovica i krupatica, a uz njih žive klen i babuška. Deverika se najčešće traži bliže dnu, dok beovica često uzima mamac u višim slojevima vode. U akumulaciji su prisutni i tolstolobik i amur, kao i cverglan i sunčica.
Kako se peca
Sa obale se peca kod Bioske, na Livadama i na kamenitoj obali Ročnjaci, dok lokalni smeštaj nudi korišćenje čamaca za ribolov. Za belu ribu najčešći izbor je ribolov na plovak, prirodnim mamcima. Tako se ciljaju skobalj i deverika, a love se i bodorka, babuška i beovica. Plovak treba podesiti prema sloju u kojem riba uzima mamac, a sitne udice i osetljiv pribor olakšavaju uočavanje tihog griza.
Varaličarenje i džigovanje veoma su zastupljeni, naročito za krupnog grgeča i smuđa, uz silikonske varalice. Pri radu uz dno korisnije je održavati kontakt s mamcem nego samo daleko zabacivati: zategnuta struna pomaže da se oseti i slab udarac. Težinu treba prilagoditi dubini tako da mamac može da se vodi kontrolisano.
Dubinski ribolov koristi se za krupnije primerke: ciljaju se šaran i som, ali i tolstolobik i babuška. Za pecanje na dnu važno je da sistem miruje i da se griz jasno prenosi na pokazivač ili vrh štapa. Pri izboru prihrane treba imati na umu da su 2018. godine bili zabranjeni industrijski primamljivači sa veštačkim bojama i aditivima.
Pristup vodi
U gornjem delu jezera kod Bioske obale su ravnije i pristupačnije za ribolov sa obale. Livade su takođe pristupačno mesto za pecanje, dok su Ročnjaci kamenita obala na desnoj strani jezera.
Duž desne strane vodi pešačka staza kroz četinarsku šumu, pored izvora Savina voda. Prema starijim podacima, na većem delu obale teren je strmiji i do vode se može samo pešice. Parking prostor postoji u okviru privatnih smeštaja u blizini obale.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za Vrutke je potrebna jedinstvena republička dozvola za rekreativni ribolov: godišnja se kupuje u mestu prebivališta ili boravišta, a dnevne i višednevne izdaje korisnik ribarskog područja preko ovlašćenih distributera. U Užicu su to USR „Alasi sa Đetinje“, „Ribosport MM OD“ i „Đetinja 2001“, a u Bioski „Kafana Čaki“. Godišnja dozvola koštala je 7.000 RSD, dnevna 1.000 RSD, a višednevna 2.000 RSD; za 2018. godinu cena republičke dozvole bila je 6.000 RSD.
Opšta pravila u Srbiji za 2026. godinu dozvoljavaju najviše tri štapa sa najviše po dve udice. Ribolov je zabranjen od 21:00 do 03:00 leti i od 18:00 do 05:00 zimi, a noćni lov salmonidnih vrsta izričito je zabranjen. Zabranjeni su lov mrežama, strujom, podvodnom puškom, harpunom ili ostima, rukom, eksplozivom i hemijskim sredstvima, kao i grabuljanje, odnosno kačenje udicom za telo.
Prema opštim pravilima za 2026. godinu, lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, za smuđa od 1. marta do 30. aprila, a za potočnu pastrmku od 1. oktobra do 1. marta. Prema pravilima za 2022. godinu, za alohtone vrste babuška, tolstolobik, amur, cverglan i sunčica nema lovostaja i lov je neograničen.
