Krupatica

Krupatica se najčešće traži u sporijim rekama, kanalima i mirnim zalivima jezera, blizu dna. Dobro se lovi tokom toplijeg dela godine, naročito ujutru i predveče, mada u zamućenoj vodi može uzimati mamac i tokom dana. Najpouzdaniji izbor su crvi i sitniji komadi gliste, ponuđeni na plovak ili fiderom.

Ukratko

Tipična težina: 0,1–0,4 kg
Popularnost: 4/10
Težina ulova: 3/10
Snaga borbe: 3/10
Ukus: 4/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je visoko, snažno spljošteno sa bokova i prekriveno upadljivim srebrnastim ljuskama.
Oči su primetno krupnije nego kod deverike slične veličine.
Usta su mala, bez brkova, blago usmerena naniže.
Osnove grudnih i trbušnih peraja često imaju crvenkastu ili narandžastu nijansu.
Podrepno peraje je izduženo, a rep duboko račvast.

Kako loviti

Ribolov na plovak je odličan izbor uz obalu i u sporom toku: mamac namesti tako da dodiruje dno ili se lagano kreće neposredno iznad njega. Koristi osetljiv plovak i lagan pribor jer uzimanje ume da bude jedva primetno, uz kratko zastajanje ili podizanje plovka. Fider odgovara udaljenijim mestima i ravnijem dnu. Zabacuj na isto mesto i prihranjuj umereno, da jato ostane okupljeno bez zasićenja.

Na šta loviti

Crvi su najpraktičniji mamac: lako staju na malu udicu i odgovaraju sitnim ustima krupatice. Gliste, naročito sitnije ili ponuđene u komadu, dobre su kada se riba hrani pri dnu i kada je voda zamućena. Kukuruz šećerac može privući krupnije primerke, ali zbog veličine zrna nije podjednako pogodan za svaku ribu i svako jato.

Gde loviti

Traži mirnije rukavce, zalive, proširenja i rubove toka, naročito tamo gde se muljevito dno smenjuje sa čvršćim podlogama. U Srbiji su primeri Sava, Tamiš i Kanal Dunav-Tisa-Dunav, a u Hrvatskoj Drava i Županijski kanal. Na rekama prednost daj zaklonjenim delovima izvan glavne struje, a u kanalima prelazima uz vodeno rastinje i neravninama na dnu.

U kuhinji

Meso krupatice je blagog ukusa, ali ima dosta sitnih kostiju, pa čišćenje i jelo traže strpljenje. Najčešće se priprema prženjem, uz prethodno pažljivo čišćenje i plitko zasecanje bokova. Ukus može zavisiti od vode u kojoj je živela, a miris mulja ponekad umanjuje njenu kulinarsku vrednost.

O ribi

Krupatica živi u jatima, često okupljenim od riba slične veličine. Jato se pomera između mesta za odmor i hranjenje, pa nagli prestanak uzimanja mamca ne mora značiti da je riba postala oprezna: moguće je da je jednostavno napustila hranilište.

U prirodnoj ishrani važni su larve insekata, sitni račići, mekušci i drugi sitni organizmi koje pronalazi na podlozi ili u njenoj blizini. Koristi i biljnu hranu i organski materijal. Mlade ribe veći deo hrane uzimaju među sitnim organizmima u vodenom stubu.

Mresti se u proleće i početkom leta, kada se voda dovoljno zagreje. Okuplja se u plitkim, obraslim delovima, gde lepljiva jaja ostavlja na potopljenom rastinju. Tokom mresta mužjaci mogu dobiti sitne hrapave kvržice po glavi i telu.

Sa jesenjim zahlađenjem jata se povlače ka dubljim i mirnijim mestima, a hranjenje slabi. Zimi krupatica nije potpuno neaktivna, ali su njena kretanja i uzimanje hrane znatno manje izraženi. Prolećno zagrevanje ponovo je približava plićim hranilištima.