Kanal Dunav–Tisa–Dunav je slatkovodna kanalska mreža u Srbiji, na području Vojvodine. Peca se sa obale, a na pojedinim plovnim deonicama i iz čamca; prema starijim pravilima potrebna je dozvola i važe lokalne zabrane. Među glavnim ribama su smuđ, som, štuka i šaran.
- Veličina
-
Dužina u regionu 451,8 km
O vodi
Dunav–Tisa–Dunav je kanalska mreža dužine 451,8 km, sa raznovrsnim ribljim fondom i velikim izborom mesta za pecanje sa obale. Ribarskim područjima hidrosistema upravlja JVP „Vode Vojvodine“ preko svoje ribočuvarske službe. Na pojedinim plovnim deonicama dozvoljeno je i pecanje iz čamca.
Osnovna mreža kanala duboka je od 2,5 do 7 metara, uz standardnu širinu od 30 do 70 metara. Prema starijim podacima, na presecima starih rečnih korita, poput nekadašnjeg toka Karaša, lokalne dubine dostižu 8 metara. Takvi prelazi dubine zaslužuju pažnju pri izboru mesta, jer se riba često zadržava uz promenu reljefa dna.
Hidrosistem obuhvata slivno područje od oko 12.700 km², a kroz njega se odvodnjava preko 1.000.000 ha zemljišta. Teren i vodni pojas nalaze se okvirno između 74,6 i 88 m nadmorske visine: u gornjem delu Bačke između 80 i 88 m, dok je kod Jermenovaca najniža tačka oko 74,6 m.
Pojedini rukavci i deonice prolaze kroz zaštićena prirodna dobra ili čine njihove granice. Među njima je kanal Bezdan–Prigrevica, vezan za Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“.
Poznati ribolovni potezi nalaze se kod Bezdana, Sombora, Bačkog Petrovca, Kulpina i Novog Bečeja. Kanalu se prilazi asfaltnim i poljskim putevima, a na plovnom delu postoje pristaništa i operativne obale.
Ribe u vodi
Smuđ, som i štuka daju dosta razloga da se na kanal ponese pribor za grabljivice. Smuđ se obično traži uz dno i prelaze dubine, naročito pri slabijem svetlu, dok štuka često vreba uz rastinje i zaklone. Somu više odgovaraju dublja mesta i zakloni; krupan mamac i pouzdan pribor važniji su od čestog prebacivanja.
Bolen, odnosno bucov, zanimljiv je pecarošu koji prati aktivnost pri površini: kada juri sitnu ribu, brzo vođena varalica može da izazove udarac. Tu su i smuđ kamenjar i grgeč, poznat i kao bandar. Za grgeča obično vredi probati sitnije varalice uz zaklone, a za smuđa kamenjara pažljivo pretraživati pridneni sloj.
Šaran se planski i redovno poribljava mlađu. Tokom 2018. godine u Dunav i DTD zajedno uneto je ukupno 17.000 kg mlađi šarana, a poribljavanja su sprovođena i 2025. godine. Za šarana obično pomažu mirno mesto, odmerena prihrana i mamac položen na dno. Amur je takođe prisutan; za njega se često koriste biljni mamci i strpljivo čeka na hranjenom mestu.
Deverika i babuška zanimljive su za pecanje pri dnu, dok se bodorka i crvenperka mogu tražiti i u višim slojevima vode. Uz njih žive krupatica i beli tolstolobik. Prisutan je i cverglan, odnosno američki somić, invazivna vrsta koja ume uporno da uzima sitne životinjske mamce.
Kod Kulpina je 2024. godine ulovljen som težak 50 kg i dug 2,2 metra. Prema starijim podacima, lovljeni su i som od 36 kg, amur od 22,5 kg i šaran od 17,5 kg.
Kako se peca
Sa obale se peca na većem delu kanalskog toka, dok je ribolov iz čamca dozvoljen na pojedinim plovnim delovima. Fiderom se može držati hranjeno mesto pri dnu, a ribolov na plovak ovde ima i rekreativnu i takmičarsku primenu. Koristi se i klasičan dubinski ribolov; pri izboru otežanja važno je da mamac ostaje tamo gde je položen.
Za belu ribu i šarana koriste se kuvani kukuruz i kukuruz šećerac, a od sitnijih mamaca crveni glistići, kišni glistići i mesni crvići. U upotrebi su i hleb i kuvana pšenica. Deverika i babuška su među ciljanim ribama za ove mamce. Primame se prave od mlevenog dvopeka, medenjaka i bundeve, uz prženu konoplju, kukuruzne klice i prezle; bolje je početi odmereno, pa dodavati kada riba počne da grize.
Varaličarenje obuhvata džigovanje lakšim glavama na presecima starih korita, kao i pecanje voblerima i spinerima. Lakša glava daje sporije propadanje, ali treba zadržati osećaj dodira sa dnom. Za grabljivice se koriste i silikonske varalice, keder i riblji fileti. Smuđ se obično traži vođenjem mamca blizu dna, a za štuku je važan predvez otporan na zube.
Za soma se koriste snopovi glista, rovci, žabe i pileća creva. Čvrst pribor i pažljivo podešena kočnica znače više nego forsiranje ribe odmah posle udarca. Beli tolstolobik lovi se namenskim presovanim tabletama koje stvaraju oblak čestica, uz stiropor na udicama radi lebdenja.
Pristup vodi
Kanalu se prilazi asfaltnim i poljskim putevima. Na plovnom delu postoje brojna pristaništa i operativne obale.
Među popularnim i pristupačnim ribolovnim deonicama su potezi kod Bezdana i Bačkog Monoštora, kao i kod Bukovca i prigrevačke tromeđe. Pecaroši odlaze i na deonice kod Sombora, Bačkog Petrovca i Kulpina. Dalje su poznata mesta kod Novog Bečeja i Kajtasova, kao i kod mosta kod Grebenca.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov na kanalu potrebna je dozvola, koja se dobija u zgradi JVP „Vode Vojvodine“ u Novom Sadu i preko ovlašćenih lokalnih udruženja sportskih ribolovaca širom Vojvodine, uključujući klubove u Somboru i Čonoplji. Po opštem cenovniku za 2025. i 2026. godinu, jedinstvena godišnja dozvola košta 9.000 dinara, dnevna 1.300 dinara, a sedmodnevna 2.600 dinara. Godišnja dozvola obuhvata i vode pod upravom JVP „Vode Vojvodine“, uz izuzetak zaštićenih područja sa posebnim režimom. Za 2026. godinu povlašćena godišnja dozvola za žene, lica starija od 65 godina i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80% košta 4.500 dinara.
Zabranjeno je i grabuljanje, odnosno kačenje ribe udicom za telo spolja. Kečiga je pod trajnim lovostajem. Prema opštem pravilu za 2026. godinu, rekreativni ribolov zabranjen je od 21:00 do 03:00 tokom letnjeg, odnosno od 18:00 do 05:00 tokom zimskog računanja vremena.
Za pojedine uređene revire i sektore kanalske mreže dnevno ograničenje iznosi najviše 3 primerka plemenite ribe i do 5 kg bele ribe. Opšta pravila za 2026. godinu propisuju lovostaj za štuku od 1. februara do 31. marta, uz minimalnu lovnu meru od 40 cm. Za smuđa i smuđa kamenjara lovostaj traje od 1. marta do 30. aprila, a minimalne mere su 40 cm za smuđa i 25 cm za smuđa kamenjara. Za soma lovostaj traje od 1. maja do 15. juna, uz minimalnu lovnu meru od 60 cm.