Tamiš je nizijska reka u Srbiji, u oblasti Banata, na kojoj se peca sa obale i iz čamca. Prema starijim pravilima, potrebna je dozvola, a ribolov je zabranjen u zonama zaštite I stepena. Među glavnim ribama za pecaroše su šaran, som, smuđ i štuka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 125,2 km
O vodi
Tamiš, poznat i kao Timiș ili Timis, slatkovodna je reka sa brojnim ribolovnim terenima. Kod Pančeva se peca na keju i uzvodno, a ribolovna mesta nižu se i kod Glogonja i Sefkerina. Dalje su tereni kod Opova, gde se izdvaja Mačkov vir, zatim kod Barande, Čente i Sakula. Pecaroši izlaze na vodu i kod Idvora, Farkaždina, Tomaševca i Botoša.
Obala se doseže seoskim i poljskim putevima duž nasipa i inundacionog pojasa. Mnogo se peca sa obale, dok čamac olakšava prilaz panjevima i mestima do kojih je sa kopna teže dobaciti. Nizijski tok i inundacija leže okvirno između 68 i 77 m nadmorske visine, a kota nule na pojedinim profilima je oko 77,46 m.
Prema starijim podacima, ukupna dužina Tamiša je od 340 do 359 km, a kroz Srbiju protiče od približno 118 do 125,2 km. Površina celog sliva je od 10.280 do 10.352 km². Deo sliva u Srbiji zauzima 1.528,5 km².
Predeo izuzetnih odlika Potamišje proglašen je 2023. godine kao prirodno dobro I kategorije. Obuhvata aluvijalnu ravan Tamiša od granice sa Rumunijom do mosta kod Opova, na 239,89 km², odnosno 23.989 ha. Njime upravlja JVP Vode Vojvodine, koje upravlja i delom ribolovnih voda u zaštićenom području, dok pretežnim delom ribolovnih voda Tamiša upravlja Ribolovački savez Vojvodine.
Riblji svet obuhvata 20 autohtonih i 8 alohtonih vrsta, a u novije vreme pojavila se i invazivna azijska kozica. Krajem XIX i u prvoj polovini XX veka alasi su ostvarivali privredne dnevne ulove od po nekoliko tona.
Ribe u vodi
Šaran i som su među ribama zbog kojih se na Tamiš dolazi sa jačim priborom. Prema starijim podacima, lovljeni su i krupni primerci ovih vrsta, kao i amur od 24 kg. Šaran obično traži mirniju vodu, zaklon i hranom bogato dno, a najradije se hrani kada se voda zagreje, naročito rano ujutru i predveče. Som se često drži dubine i zaklona uz potopljeno drvo; jači štap i pouzdana kočnica znače mnogo kada riba krene prema prepreci.
Smuđ i štuka daju razlog da se ponese varaličarski pribor. Smuđ se obično traži uz dno, prelaze dubine i tvrđe prepreke, naročito pri slabijem svetlu. Štuka vreba iz zaklona, pa varalicu treba voditi uz njegovu ivicu, uz predvez otporan na zube. Bandar se takođe drži prepreka i često uzima manju varalicu.
Za pecanje sitnijim priborom tu su babuška, deverika i krupatica. Deverika se uglavnom hrani pri dnu, a ujednačeno hranjenje i mirno položen mamac često daju bolji rezultat od stalnog prebacivanja. Babuška dobro reaguje na sitne zalogaje, dok krupatica traži pažljivije praćenje finih udaraca. U Tamišu žive i tolstolobik, amur, klen i američki patuljasti som.
Kako se peca
Na Tamišu se intenzivno peca sa obale, a veoma je zastupljen i ribolov iz čamca, naročito zbog prilaza panjevima i teže dostupnim mestima. Fider se koristi za belu ribu, posebno babušku, deveriku i krupaticu. Od mamaca se koriste crvići, gliste i šećerac, uz primame. Hranilicu treba uskladiti sa tokom tako da ostane na mestu, a vrh štapa da jasno pokaže kada riba uzima.
Za šarana i soma koristi se klasična teška dubinka sa olovom ili hranilicom, dok se uz obalu peca na plovak. U ribolovu šarana i amura koriste se kuvani kukuruz i kukuruz ambarac, kao i aromatizovane boile i tigrov orah. Mamci se često postavljaju sa podizačem, koji olakšava zalogaj i odvaja ga od dna.
Varaličarenje se primenjuje na smuđa, štuku i bucova, uz voblere i silikonske varalice. Za smuđa obično vredi voditi mamac blizu dna i zadržati kontakt tokom propadanja; za štuku je korisno sporije vođenje uz zaklon. Grabljivice se love i na živi keder ili parče ribe. Rano jutro i dnevni period pred smrkavanje često su dobri termini za potragu, uz poštovanje dozvoljenog vremena ribolova.
Pristup vodi
U Pančevu postoji uređen kej sa pristupom vodi, a ribolovni tereni nastavljaju se uzvodno. Kod Opova je Mačkov vir jedno od popularnih mesta za pecanje.
Do obale vode seoski i poljski putevi duž nasipa i inundacionog pojasa. Prema starijim podacima, automobili se ostavljaju uz nasip i puteve, a čamci se spuštaju na prirodnim zaravnima obale.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za sportski i rekreativni ribolov na Tamišu potrebna je dozvola koja se kupuje preko ovlašćenih ribolovačkih udruženja i saveza; ova ograda važi i za ostala pravila u nastavku uz koja nije navedena godina. Opšti cenovnik za Srbiju za 2026. predviđa godišnju dozvolu od 9.000 dinara. Za starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto cena je 4.500 dinara, a za lica sa telesnim oštećenjem od 80 odsto i više, vojne i civilne invalide rata i mlađe od 18 godina iznosi 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300, a višednevna 2.600 dinara. Godišnja dozvola na ribarskom području unutar zaštićenog područja kreće se od 2.000 do 10.000 dinara. Pravilnik iz 2026. predviđa godišnju cenu od 9.000 dinara i za 2027. godinu.
Opšti lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, za smuđa od 1. marta do 30. aprila, za soma od 1. maja do 15. juna, a za šarana od 1. aprila do 31. maja. Trajna zabrana obuhvata kečigu, morunu i jesetru, kao i linjaka, zlatnog karaša i čikova. Za babušku, amura, tolstolobika i američkog patuljastog soma nema lovostaja i lov je neograničen.
Prema opštim ograničenjima za 2026, dnevno se može zadržati najviše 5 kg autohtonih riba. Zbirno su dozvoljena najviše 3 komada krupnih autohtonih vrsta, među kojima su štuka, šaran, som, smuđ, smuđ kamenjar i bucov. Za deveriku, ploticu, jaza, klena, skobalja i mrenu dozvoljeno je do 10 komada zbirno. Ako jedna riba prelazi 5 kg, zadržava se taj primerak, a ograničenje broja komada se ne primenjuje.
Najmanja lovna mera za smuđa i štuku je 40 cm, za smuđa kamenjara 25 cm, a za soma 60 cm. Klen i plotica imaju najmanju meru 20 cm, dok je za deveriku ona 15 cm.