Batlavsko jezero je slatkovodna akumulacija na Kosovu, u oblasti Podujeva, na kojoj se peca i održavaju takmičenja. Prema starijim podacima, ribolov je dozvoljen uz dozvolu i ograničenja vezana za zaštitu vode. Među ribama su šaran, štuka, deverika i smuđ, a najviše se peca sa obale.
- Veličina
-
Površina 255,9 ha
O vodi
Batlavsko jezero, poznato i kao Liqeni i Batllavës i Batllava Lake, snabdeva pijaćom vodom Podujevo, Prištinu i Obilić. Akumulacija je zona zaštite vodnih resursa, ali i voda za sportsko-rekreativni ribolov i ribolovačka takmičenja. Na jezeru se koriste rekreativni čamci i pedaline, a postoji i veslački sportski centar.
Jezero leži na nadmorskoj visini od 600 m, najveća širina mu je do 700 m, a brana je visoka 40,5 m. Prema starijim podacima, površina je od 3,07 do 3,29 km², dužina od 6 do 6,7 km, a dubina od 35 do 48 m, uz sezonske promene. Za pecaroša na ovakvoj akumulaciji korisnije je da ispita dubinu ispred svog mesta nego da daljinu zabačaja bira napamet.
Prema starijim podacima, u zaštiti ribljeg fonda i kontroli učestvuju udruženje „Llapi“ iz Podujeva u saradnji sa udruženjem „Krapi“, kao i lokalno društvo „Batllava“. Čuvarske službe su navodno 2021. godine obilazile jezero i noću radi sprečavanja krivolova.
Ribe u vodi
U Batlavskom jezeru žive šaran i deverika. Šarana obično vredi tražiti uz prelaze dubine i mesta na kojima nalazi hranu, naročito ujutru i predveče. Deverika se često drži u jatu pri dnu, pa precizno hranjenje i ponavljanje zabačaja na istom mestu pomažu da se riba zadrži na hranilištu. Kod Balabana je navodno 2025. godine ulovljen divlji šaran od 7 kg.
Od grabljivica tu su štuka, smuđ, som i grgeč. Štuka obično vreba iz zaklona, dok smuđ često bolje grize pri slabijem svetlu i uz promene dubine. Varaličaru se isplati da menja dubinu vođenja pre nego što odustane od mesta. Som je najčešće aktivniji u sumrak i noću, a grgeč se često kreće u grupi, pa posle udarca vredi ponoviti zabačaj.
Jezero nastanjuju i klen, linjak i kesega, kao i babuška, poznata i kao srebrni karaš. Za linjaka se obično traže mirniji delovi uz rastinje, dok klenu više odgovara tih prilaz obali i pažljivo predstavljanje mamca.
Kako se peca
Na Batlavskom jezeru uglavnom se peca sa obale. Šaranski ribolov ovde podrazumeva teški dubinski ribolov šaranskim štapovima i indikatorima, uz:
- boile,
- kukuruz i pelete.
Pre hranjenja korisno je pronaći promenu dubine ili čvršći deo dna, pa držati isti pravac zabačaja.
Fider i metod fider koriste se za belu ribu i šarana. Za belu ribu upotrebljavaju se:
- crvići,
- hleb i primame.
Hranu je bolje dodavati odmereno nego odmah pretrpati mesto. Na jezeru se peca i na plovak, a klupska takmičenja u ribolovu na plovak održana su 2023. i 2026. godine.
Varaličarenje je način lova grabljivica, a za štuku i smuđa koriste se:
- vobleri,
- kašike,
- silikonci i kederi.
Smuđa obično treba tražiti vođenjem mamca blizu dna, uz povremene pauze, dok se za štuku može pretraživati i viši sloj vode. Pri lovu štuke predvez otporan na zube čuva pribor i smanjuje rizik da riba ostane sa mamcem.
Pristup vodi
Glavni prilazi jezeru vode iz pravca sela Orlane i Batlava. Vodi se pristupa i u zalivima na potezu sela Balaban.
Vozila se ostavljaju duž pristupnih puteva, kod lokalnih restorana i turističkih vila.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov je potrebna dozvola koja se dobija preko ribolovačkih udruženja. Za njeno izdavanje su 2021. godine bili potrebni važeća lična karta, dve fotografije i izvršena uplata, a 2024. godine dozvola se mogla nabaviti i na prodajnim mestima u naselju Orlane. Opšti vodič za Kosovo za 2026. godinu okvirno navodi nekoliko evra za dnevnu dozvolu i godišnju dozvolu za redovan ribolov.
Udruženja i ribolovci su 2021. i 2026. godine primenjivali i promovisali dobrovoljnu praksu „uhvati i pusti“, naročito za manje primerke šarana.