Hranilica pada sedamdesetak metara od obale, a uz trsku, desetak metara od tvoje stolice, povremeno se zamuti voda. Lako je nastaviti sa dalekim zabačajima i prevideti bliže mesto. Na jezeru daljina ima smisla kada njome dosežeš određeni prelaz, čistinu ili mirniji deo vode. Pre nego što zamahneš jače, proveri šta zapravo preskačeš.
Prvo pogledaj priobalje
Pre raspakivanja odvoji nekoliko minuta za obalu. Posmatraj ivicu trske, senku nadvijenih grana i prelaz između svetlijeg i tamnijeg dna. Šaran može da traži hranu na svega nekoliko metara od kopna, naročito kada je tu mirno i ima zaklona. Deverika takođe prilazi plićim delovima tokom hranjenja.
Obrati pažnju na pomeranje stabljika, kratke oblačiće mulja i mehuriće koji menjaju položaj. Sami mehurići nisu siguran znak ribe, jer gas izlazi i iz dna. Više ti govori nekoliko znakova zajedno, posebno ako vidiš leđa, rep ili ponovljeno komešanje na istom pojasu.
Ako takvo mesto pronađeš blizu, priđi tiho i smesti stolicu malo dalje od same ivice. Spuštanje kutije na tvrdu obalu i udaranje nogama prenose vibracije kroz podlogu. Prvi mamac možeš ponuditi na desetak metara, uz spoljašnju ivicu rastinja, na čistom dnu.
Proveri dubinu i dno
Na strmoj obali ozbiljna dubina može početi već ispod vrha štapa. Na blagoj obali i pedeset metara daleko može biti plitko. Dubinu ne određuje daljina, pa pogled na sredinu jezera malo govori o tome gde treba da padne mamac.
Za početak napravi grubu sliku dna pomoću običnog olova, bez udice. Dovoljno je nekoliko probnih zabačaja pre hranjenja. Koristi isto olovo, jer različite težine i oblici drugačije tonu i prenose dodir sa podlogom.
Postavi olovo od 20 do 30 grama, ako ta težina odgovara deklarisanom opterećenju tvog štapa. Izaberi nepomičan orijentir na suprotnoj obali.
Zabaci prvo na približno 15 metara. Prati propadanje uz blago zategnut najlon, bez povlačenja olova prema sebi.
Kada olovo legne, povuci ga vrhom štapa oko 30 centimetara. Ravnomerno klizanje, sitno podrhtavanje i meko zaglavljivanje mogu ukazati na različitu podlogu, ali sami po sebi nisu sigurna potvrda njenog sastava.
Ponovi na nekoliko većih daljina u istom pravcu. Traži promenu u vremenu propadanja i otporu pri povlačenju, pa tek onda proveri pravac malo levo ili desno.
Vreme propadanja služi za poređenje, ne za računanje dubine u metrima. Vetar i luk najlona mogu da prevare. Ako ti treba tačna dubina, koristi namenski plovak za merenje dubine. Za prvi izbor mesta često je dovoljno da pronađeš prvu promenu dubine i deo dna na kojem mamac ostaje uredno položen.
Kada daljina ima smisla
Dalje zabaci kada si utvrdio da se tamo nalazi nešto korisno: ivica potopljenog korita, čist prolaz kroz travu ili prelaz sa plićaka na padinu. Ako je sve do četrdeset metara jednolično i plitko, a zatim počinje takav prelaz, dodatna daljina ima jasan razlog.
Drugi razlog je mir. Na posećenoj obali riba može da se odmakne od čestog zabacivanja i kretanja ljudi. Suprotna obala sa malo pristupa tada može biti zanimljiva. Mamac ipak spusti na čisto mesto ispred zaklona, dovoljno daleko od grana da zakačenu ribu možeš da zaustaviš pre njih.
Ako do iste tačke možeš bezbedno i dozvoljeno da priđeš sa druge strane, kraći zabačaj obično olakšava preciznost i izvlačenje. Proveri prilaz pre prenošenja pribora. Strma obala, gusto rastinje ili drugi ribolovci mogu da učine taj izbor nepraktičnim.
Ni zahlađenje ne znači automatski da treba gađati sredinu. Traži odgovarajuću dubinu, koja ponekad počinje sasvim blizu. Leti najdublji slojevi nekih jezera mogu imati manje kiseonika, pa spuštanje mamca u najveću dubinu ne mora doneti prednost.
Zabacuj tamo gde možeš ponovo
Za početak je bolja daljina od 20 do 30 metara na kojoj pogađaš isti pojas nego dvostruko veća daljina sa velikim rasipanjem. To je naročito važno sa hranilicom: ako svaki put padne nekoliko metara u stranu, hrana se raznosi po širokoj površini.
Koristi hranilicu čiju ukupnu masu, zajedno sa hranom, tvoj štap može bezbedno da zabaci. Za ponavljanje daljine možeš obeležiti najlon namenskim markerom za strunu. Tako najlon ostaje slobodan da izlazi sa mašinice kada riba povuče.
Stani svaki put na isto mesto i usmeri se prema istom orijentiru.
Ostavi približno istu dužinu najlona između vrha štapa i hranilice. Oko 70 centimetara može biti početna mera ako ti taj položaj odgovara.
Zamahni ravnomerno, bez naglog trzaja. Puni hranilicu približno jednakom količinom hrane.
Pred dodir sa vodom blago prikoči izlazak najlona da se predvez ispravi.
Kada hranilica legne, spusti vrh ka vodi i pokupi samo labav najlon. Nemoj zatezanjem da je odvučeš sa odabranog mesta.
Pre zabačaja pogledaj iza sebe i iznad štapa. Ne zabacuj preko ljudi, čamaca ili tuđih struna, niti u blizini električnih vodova.
Proveri da li grešiš
Izostanak ugriza sam po sebi ne pokazuje da treba dalje. Možda mamac leži u travi, hranilica duboko propada u mulj ili se riba hrani malo sa strane. Menjaj jednu stvar odjednom, inače nećeš znati šta je napravilo razliku.
Pre promene daljine proveri sledeće:
Ako izvlačiš travu na udici, pronađi čistiji deo dna umesto da samo pojačaš zabačaj.
Ako svaki put padaš na drugo mesto, približi se daljini koju kontrolišeš.
Ako vidiš ponovljenu aktivnost bliže obali, probaj taj pojas uz malo hrane.
Ako vetar pravi veliki luk najlona, okreni vrh štapa niže prema vodi i ponovo proveri gde hranilica stvarno pada.
Pri izvlačenju pogledaj udicu i mamac pre nego što ih očistiš. Vlakna trave, list zakačen preko vrha udice ili mamac duboko utisnut u mulj govore ti više o neuspelom zabačaju nego broj metara koje si dobacio.