Olovo pljusne dovoljno daleko, ali dok namotaš višak najlona i postaviš štap, deluje kao da je završilo upola bliže obali. Ponekad si ga zaista povukao prema sebi. Ponekad samo gledaš mesto gde najlon ulazi u vodu, dok olovo leži znatno dalje. Pre nego što staviš teže olovo, proveri šta se dešava tokom tonjenja i prvog zatezanja.
Utvrdi šta se zaista pomera
Mesto gde najlon ulazi u vodu ne pokazuje pouzdano gde leži olovo. Vetar pravi luk iznad površine, a struja savija potopljeni deo najlona. Zato možeš da namotaš nekoliko okreta ručice samo da pokupiš taj višak, bez pomeranja olova po dnu.
Pravo približavanje obali nastaje kada olovo tone na zategnutom najlonu, bez mogućnosti da izvuče još potrebne dužine. Tada se kreće po luku prema štapu, slično klatnu. Što je voda dublja u odnosu na daljinu zabačaja, ovo pomeranje može biti izraženije. Na strmoj obali razlika se lakše primeti nego na plitkoj plaži.
Drugi deo pomeranja možeš da napraviš sam: olovo dodirne dno, a ti nastaviš da motaš dok vrh ne bude jako savijen. Na glatkom dnu ono tada klizi prema obali. Ako na plitkoj, mirnoj vodi izgleda da gubiš mnogo daljine, prvo proveri taj poslednji deo nameštanja štapa.
Pusti olovo da potone
Za početak je najbolje kontrolisano otpuštanje najlona dok olovo tone. Samo zatvaranje preklopnika ne povlači olovo ako postoji dovoljno slobodnog najlona. Problem nastaje kada se najlon zategne prerano, dok je olovo još visoko iznad dna.
Posle zabačaja usmeri štap prema mestu pada i drži ga mirno, bez povlačenja unazad.
Ostavi preklopnik otvoren, a kažiprstom uz obod špulne blago kontroliši izlazak najlona. Pusti da olovo uzima potrebnu dužinu, bez velikih slobodnih petlji.
Prati usporavanje izlaska najlona i njegovo opuštanje. To obično pokazuje da je olovo dodirnulo dno, mada struja može da oteža prepoznavanje.
Zatvori preklopnik rukom, pa polako namotaj višak. Štap ostaje u istom položaju.
Stani čim osetiš prvi blag otpor i vrh počne malo da reaguje. Ne doteži do dubokog savijanja.
Ako vetar izvlači najlon sa špulne brže nego što olovo tone, prstom pojačaj kontrolu. Predugo otvoren preklopnik tada pravi veliki luk i labave namotaje. Na sledećem zabačaju takav najlon može da poleti u petljama i zapetlja se oko provodnika.
Smanji luk najlona
Mirna površina ne znači da voda ispod nje stoji. U kanalu, rečnom rukavcu ili uz morsku obalu struja može da pritiska potopljeni najlon i kada nema vidljivih talasa. Taj pritisak se prenosi na olovo, koje počinje da se kotrlja ili klizi.
Na reci probaj zabačaj malo uzvodno od mesta koje želiš da loviš. Tok će tokom tonjenja odneti montažu nizvodno. Posle dodira sa dnom podigni štap toliko da smanjiš dužinu najlona u vodi. Ako viši položaj počne da podiže ili pomera olovo, spusti vrh malo niže.
Kada na mirnijoj vodi glavni problem pravi bočni vetar, bolji početak je nizak položaj vrha, blizu površine, da manje najlona ostane u vazduhu. Prati šta se dešava posle zatezanja: ako se vrh ponovo savija pa naglo popušta bez dodirivanja ručice, posumnjaj da struja pomera montažu.
Uskladi olovo i pribor
Biraj najlakše olovo koje drži mesto u uslovima u kojima pecaš. Na mirnijoj vodi možeš da probaš 40 g, a ako struja pomera montažu, zatim 60 g ili 80 g. To su primeri za postepenu probu, ne obavezne težine za svaku dubinu i svaki štap. Teže olovo neće automatski dati duži zabačaj.
Pre jačeg zabačaja proveri deklarisanu težinu bacanja štapa. U ukupno opterećenje ulaze olovo, ostatak montaže i mamac; preteško opterećenje može da polomi štap.
Oblik često vredi promeniti pre nego što znatno povećaš masu:
Na pesku i sitnom šljunku prvo probaj pljosnato olovo. Manje se kotrlja od okruglog i jednostavno je za početak.
Na peskovitom dnu uz jaču struju piramidalno olovo može bolje da se osloni i ukopa. Olovo sa žičanim kracima namenjeno je još čvršćem držanju, ali traži čisto dno.
Na kamenitom dnu izbegavaj krake koji se hvataju za prepreke. Glatkiji, izdužen oblik lakše prolazi preko neravnina, mada i dalje može da se zaglavi u pukotini.
Deblji najlon pruža veći otpor vodi. Pri istoj dužini u struji, najlon prečnika 0,35 mm biće više izložen njenom pritisku nego najlon od 0,28 mm. Ipak, za početak zadrži prečnik koji odgovara montaži i dnu, a prvo popravi spuštanje i oblik olova. Tanji najlon uvodi tek uz odgovarajuću nosivost i otpornost na habanje.
Ako dodaješ masu, a zabačaj postaje kraći i pokret sporiji, vrati se na prethodnu težinu. Štap treba da se optereti tokom zamaha i da vrati energiju pri izbačaju. Kada olovo previše uspori pokret, dodatni grami više ne pomažu daljini.
Proveri ponovljenim zabačajem
Izaberi isti pravac prema lako uočljivom detalju na suprotnoj obali ili horizontu i napravi nekoliko približno jednakih zabačaja. U prvom nizu promeni samo način tonjenja: pusti najlon kontrolisano i zaustavi namotavanje pri prvom blagom otporu. Tek zatim probaj drugi oblik ili masu olova.
Broj okreta ručice dok skupljaš višak najlona nemoj da pretvaraš u izgubljene metre. Deo tih okreta uklanja luk. Korisnije je da pratiš koliko brzo uspostavljaš kontakt sa dnom i da li vrh posle toga ostaje miran bez dodatnog dotezanja.
Najčešća greška je prejako zatezanje čim olovo dodirne dno. Ako se vrh savije, zatim pri još jednom okretu osetiš grebanje ili preskakanje, moguće je da već vučeš olovo. Pri sledećem zabačaju stani jedan okret ranije i posmatraj vrh pre nego što ponovo dodirneš ručicu.