Džiging smenjuje podizanje i propadanje otežane varalice

U džigingu varalicu podižeš štapom, pa je puštaš da propada uz kontrolu strune. U slatkoj vodi najčešće tražiš smuđa i grgeča uz dno, dok na moru metalnim džigovima loviš zubaca i gofa. Najkorisnija mesta su prelazi dubine, ivice korita i podvodna uzvišenja. Smuđa vredi tražiti pri slabijem svetlu, dok je za morski džiging posebno važan zanos čamca koji omogućava kontrolu varalice.

Ukratko

Težina savladavanja: 6/10
Cena opreme: 5/10

Džiging, odnosno džigovanje, zasniva se na smeni podizanja i propadanja varalice. Silikonac na otežanoj glavi posle pokreta štapa poskoči od dna, a zatim tone kao oslabljen plen. Metalni džig pri propadanju može da leluja i skreće u stranu. Udarac često dolazi baš u toj pauzi, pa je važno da pratiš strunu, a ne samo vrh štapa.

U slatkoj vodi džiguješ i sa obale: zabaciš, sačekaš dno i vraćaš varalicu kratkim skokovima. Vertikalni džiging izvodiš pretežno iz čamca, spuštajući varalicu ispod sebe. Na moru se koriste i snažniji, brži potezi i sporije podizanje sa dužim propadanjem. Za razliku od ravnomernog povlačenja varalice, ovde ritam, visina podizanja i trajanje pauze određuju kako će se mamac ponašati.

Šema prikazuje kako se silikonac sa džig glavom podiže i spušta iznad peskovitog dna sa kamenjem. — Ilustracija

Na koje ribe

Smuđ je glavna slatkovodna meta: silikonac vodi blizu dna i pažljivo prati svaki prekid propadanja. Za grgeča koristi manju varalicu i kraće pokrete, naročito kada se riba drži zbijeno uz promenu dubine. Ako ciljaš štuku, potreban je predvez otporan na njene zube. Na moru zubaca traži uz dno i neravnine, uz stalnu spremnost da ga odvojiš od zaklona. Gof često uzima i iznad dna, pa pretražuj i viši sloj vode. Palamida je dobar razlog da ubrzaš vođenje kada se aktivnost premesti u srednji sloj.

Gde i kada

Traži tvrđe delove dna, prelaze u dubinu i rubove prepreka; na reci proveri i granicu jače i slabije struje. Na akumulaciji Vrutci u Srbiji smuđa i grgeča traži duž promena dubine, najpre lakšom glavom koja još jasno pokazuje dodir dna. Na Salakovačkom jezeru u Bosni i Hercegovini smuđu ponudi silikonac uz padinu, bez dugog vučenja kroz prepreke. Oko Lastova u Hrvatskoj za zubaca i gofa traži promene reljefa, a duž Ulcinjske rivijere u Crnoj Gori biraj zanos čamca koji dopušta spuštanje džiga blizu vertikale. U toplijem delu godine proveravaj pliće prelaze pri svitanju i pred mrak; u hladnijoj vodi uspori i pretražuj dublje zone.

Plavo-srebrni metalni džig visi na alkicama uz pomoćnu udicu vezanu crvenom uzicom za gornji prsten. — Ilustracija

Pribor

Štap: Za slatkovodni džiging sa obale odgovara brz štap dužine 2,1–2,7 m i bacačke težine 10–40 g. Za morski vertikalni džiging biraj kraći štap, oko 1,6–2,1 m, sa deklarisanim rasponom težine džigova koji odgovara tvojim varalicama.
Mašinica: Za slatku vodu praktična je veličina 2500–4000, uz ravnomerno slaganje upredenice i preciznu kočnicu. Za srednje težak morski pribor često odgovara 5000–8000, ali proveri kapacitet i snagu jer oznake veličine nisu jednake kod svih proizvođača.
Struna i predvez: U slatkoj vodi počni upredenicom 0,10–0,16 mm i predvezom 0,25–0,35 mm. Za srednje težak morski džiging okvirno služe upredenica 0,25–0,35 mm i predvez 0,50–0,80 mm. Nosivost prilagodi preprekama i ciljnoj ribi; za štuku koristi čelični ili titanijumski predvez.
Slatkovodna montaža: Silikonac navuci pravo na džig glavu, tako da rep ostane slobodan. Glave od 5–20 g pokrivaju mnogo početnih situacija, ali struja i dubina mogu tražiti veću težinu. Udicu biraj prema telu varalice, ne samo prema težini glave.
Morska montaža: Za početak su praktični metalni džigovi od 60–150 g tamo gde dubina i struja to dopuštaju. Predvez veži na puni prsten sa kratkom pomoćnom udicom, a džig priključi rascepnom alkicom. Koristi usklađene spojnice odgovarajuće nosivosti.
Prihvat i oslobađanje ribe: Pripremi podmetač dovoljno velik za ciljnu ribu i duga klešta za udicu. Na čamcu pribor za prihvat drži nadohvat ruke; riba se ne podiže iz vode štapom.

Mamci i varalice

U slatkoj vodi najpraktičniji su silikonci na džig glavi. Model sa lopatastim repom radi i pri sporom podizanju, dok tvister daje izražen pokret repa. Silikonac bez sopstvene akcije koristi kada želiš mirnije propadanje i diskretnu prezentaciju. Glavinjara je korisna za pretraživanje dublje vode, ali je podiži sa dna umesto da je vučeš kroz prepreke. Na moru biraj metalne džigove: izdužen i kompaktniji oblik lakše stiže do dubine, dok širi i pljosnatiji sporije propada i više leluja. U jačoj struji prednost daj kontroli dubine, a u mirnijoj vodi iskoristi duže propadanje. Prirodni mamci nisu potrebni za osnovni džiging.

Silikonac sa lopatastim repom, tvister i silikonac sa ravnim repom leže na drvetu, montirani na džig glave. — Ilustracija

Čaterbejti, Džigerica, Glavinjare, Kašike, Leptiri, Metalni džigovi, Repni spineri, Silikonci bez sopstvene akcije, Silikonske varalice, Spinerbejti, Tvisteri, Vobleri

Korak po korak

Izaberi promenu dubine ili rub prepreke i proceni kuda možeš bezbedno da izvučeš ribu. Iz čamca najpre proveri smer zanosa, pa tek onda spusti varalicu.
Složi montažu i proveri čvorove, vrh udice i kočnicu. Silikonac mora da stoji pravo; iskrivljen se okreće i kvari propadanje.
Sa obale zabaci malo dalje od mesta koje želiš da pretražiš. Iz čamca spuštaj džig uz kontrolu strune i uspori spuštanje pred očekivani dodir dna.
Kada varalica dotakne dno, zatvori preklopnik i pokupi višak strune. Dodir prepoznaješ po popuštanju strune ili rasterećenju vrha, a ne moraš svaki put osetiti jasan udar.
U slatkoj vodi podigni varalicu kratkim pokretom i pusti je da se vrati prema dnu. Na moru uskladi podizanje štapa i namotavanje, pa napravi kontrolisanu pauzu za propadanje.
Ako osetiš udarac, iznenadnu težinu ili vidiš prerano zaustavljanje strune, pokupi labav deo i odlučno zategni štap. Ne zasecaj preko potpuno opuštene strune.
Ribu zamaraj ravnomernim pritiskom, uz rad kočnice. Usmeravaj je dalje od prepreka i uvedi u podmetač tek kada je pod kontrolom.

Saveti i česte greške

Ne stavljaj odmah težu glavu čim izgubiš osećaj dna. Najpre pokupi višak strune i promeni ugao zabacivanja; preteška glava brzo pada i češće zapinje.
Tokom propadanja ne drži strunu potpuno zategnutom, jer time vučeš varalicu prema sebi. Ostavi blag luk, ali prati mesto gde struna ulazi u vodu.
Nemoj svaki pokret praviti visoko i naglo. Kada nema udaraca, skrati podizanje i produži pauzu, pa tek zatim menjaj varalicu.
Kada struna iz čamca ode jako ukoso, izvuci džig i ponovi prolaz ili promeni težinu. Daleko iza čamca teže razlikuješ dno od udarca i lakše zakačiš prepreku.
Posle dodira sa kamenom ili jačeg udarca pregledaj poslednji deo predveza. Hrapav ili zasečen deo odseci i ponovo veži montažu.
Zabeleži da li je udarac došao na dnu, pri podizanju ili više u vodi. Sledeće prolaze usmeri na isti sloj umesto da svaki put ponavljaš celo pretraživanje.