Sipa

Sipa živi pri dnu u priobalnom moru, naročito na pesku i mulju uz livade morske trave. Na Jadranu se često traži u zaklonjenim zalivima, a obali se približava tokom proleća. Dobri izgledi su u svitanje i sumrak, mada se može loviti i danju. Najtipičniji mamac je skošavica koja se sporim pokretima vodi neposredno iznad dna.

Ukratko

Tipična težina: 0,2–1 kg
Rekord: 4 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 4/10
Snaga borbe: 2/10
Ukus: 9/10
Lakoća pripreme: 5/10

Kako prepoznati

Telo je široko, ovalno i spljošteno, sa uskim perajem duž bočnih ivica.
Oko usta su kratki kraci i izduženi lovni kraci koje naglo izbacuje prema plenu.
Koža menja boju i šaru, od svetlih peščanih tonova do tamnih pruga i mrlja.
Zenica ima prepoznatljiv talasast oblik nalik slovu W.
Unutar tela nalazi se čvrsta, bela i porozna sipina kost.

Kako loviti

Lignjolov skošavicom najpraktičniji je izbor: pustite je da stigne do dna, zatim je kratko podignite i ostavite da ponovo polako potone. Sipi često više odgovaraju mirni pokreti i duže pauze nego naglo povlačenje. Varaličarenje sa obale primenjuje isti princip, uz pretraživanje čistih prolaza između morske trave. Kada osetite otežanje, zategnite ravnomerno i izvlačite bez trzaja. Sipa nije čvrsto zakačena kao riba na klasičnoj udici, pa naglo povlačenje lako dovodi do gubitka ulova.

Na šta loviti

Skošavice su osnovni izbor jer oblikom i kretanjem podsećaju na plen, a venac iglica prihvata krake kada ih sipa obuhvati. Birajte model koji možete zadržati uz dno bez stalnog zapinjanja. Važnije od same boje jeste da skošavica mirno tone i ostaje u zoni u kojoj sipa lovi. Ako nema napada, menjajte ritam vođenja i trajanje pauze pre nego što promenite mamac.

Gde loviti

Tražite prelaze peskovitog ili muljevitog dna u morsku travu, rubove čistina i mirnije delove zaliva. Sipa se često zadržava tamo gde može da se prikrije i sačeka plen. Primeri voda u kojima je česta su Bakarski zaljev i priobalje ostrva Pašman u Hrvatskoj, kao i Budvanska rivijera u Crnoj Gori. U okviru takvih oblasti važniji su sastav dna i prisustvo zaklona nego samo ime ribolovnog mesta.

U kuhinji

Sipa ima blago, prijatno slatkasto meso, čvršće teksture, a cenjena je i zbog mastila koje jelima daje izražen morski ukus. Pogodna je za rižoto, dinstanje i pripremu na žaru. Čišćenje zahteva pažljivo uklanjanje utrobe, sipine kosti i kljuna, uz čuvanje kesice sa mastilom ako se koristi u jelu. Najčešća greška je neodgovarajuće trajanje termičke obrade, zbog kojeg meso postaje žilavo.

O ribi

Iako se na ribolovnim stranicama često nalazi među ribama, sipa je mekušac i pripada glavonošcima. Sipina kost nije skelet kakav imaju ribe, već unutrašnja ljuštura čija porozna građa pomaže u regulisanju plovnosti.

Sipa je grabljivica koja se hrani pre svega rakovima i sitnom ribom. Plen posmatra iz zaklona, polako mu se približava, a zatim izbacuje lovne krake i privlači ga ustima. Može delimično da se ukopa u rastresitu podlogu, tako da joj se telo gotovo izgubi u okolini.

Tokom razmnožavanja mužjaci pokazuju upadljive promene šara i nadmeću se za ženke. Ženka pričvršćuje jaja za podvodnu vegetaciju i druge pogodne oslonce. Jaja su obično tamna zbog dodatog mastila, a iz njih izlaze mlade sipe koje već liče na odrasle i ubrzo samostalno love.

Kretanje sipe kroz godišnja doba povezano je sa zagrevanjem mora i razmnožavanjem. U toplijem delu godine češće koristi priobalne terene, dok se sa zahlađenjem uglavnom povlači dalje od obale. Promena boje ne služi samo skrivanju: šare učestvuju i u sporazumevanju, dok izbacivanje mastila pomaže pri bekstvu.