Tuna živi pretežno na otvorenom moru, ali u potrazi za hranom prilazi ostrvima i priobalju. U Jadranu je česta oko Lošinja u Hrvatskoj. Najbolje prilike nastaju kada se aktivno hrani uz jata sitne ribe, često u svitanje ili predveče. Lovi se panulom, prirodnim mamcima poput skuše i iglice, a pri površinskom hranjenju i varalicama.
Ukratko
- Tipična težina
- 30–150 kg
- Rekord
- 679 kg
Kako prepoznati
- Telo je snažno, vretenasto i najdeblje u prednjem delu, a naglo se sužava prema repu.
- Leđa su tamnoplava, dok su bokovi i trbuh srebrnasti.
- Grudna peraja su kratka, a iza leđnog i analnog peraja pružaju se nizovi sitnih žućkastih perajaca.
- Rep je duboko usečen, srpast i oslonjen na uzak repni koren sa izraženim bočnim grebenima.
- Za razliku od palamide, odrasla tuna nema tamne kose pruge preko leđa.
Kako loviti
Panulom se mamac ili varalica vode iza plovila kroz oblast u kojoj se zadržava sitna riba, uz ujednačen hod i prirodno kretanje mamca. Ribolov prirodnim mamcima iz plovila u zanošenju omogućava da se mamac ponudi u sloju u kojem tuna prolazi; postepeno primamljivanje komadićima ribe može je zadržati u blizini. Varaličarenje ima najviše smisla kada tuna lovi pri površini: varalicu zabaci uz obod jata, bez prolaska plovilom kroz ribu. Potrebni su snažan pribor, pouzdane veze i pravilno podešena kočnica. Tokom borbe održavaj ravnomeran pritisak i izbegavaj naglo zatezanje.
Na šta loviti
Skuša i lokarda su dobri prirodni mamci zbog masnog mesa, mirisa i obrisa plena koji tuna prepoznaje. Iglica se može ponuditi cela, naročito na panuli, uz pažljivo postavljanje udice da mamac ne počne da se obrće. Lignja je takođe upotrebljiva, posebno kada tuna uzima glavonošce. Za varaličarenje biraj čvrste varalice koje oponašaju izduženu morsku ribu; pri površinskom lovu važno je da veličina i način vođenja odgovaraju plenu koji tuna trenutno goni.
Gde loviti
Traži otvoreno more, prolaze između ostrva i oblasti gde strujanje okuplja sitnu ribu. Ptice koje se obrušavaju, uznemirena površina i jata plena korisniji su trag od samog udaljavanja od obale. U Hrvatskoj je tuna česta u moru oko ostrva Lošinja, a sreće se i u Murterskom moru. U Crnoj Gori pojavljuje se duž Barske rivijere i u vodama Budvanskog zaliva. Njeno zadržavanje na određenom mestu prvenstveno zavisi od kretanja hrane.
U kuhinji
Meso tune je čvrsto, puno i izraženog ukusa, sa masnijim trbušnim delovima koji su posebno cenjeni. Dobro podnosi kratko pečenje na jako zagrejanom tiganju ili roštilju, ali se dugim pečenjem lako isuši. Priprema odreska nije naročito složena; zahtevniji su obrada velike ribe i brzo hlađenje ulova.
O ribi
Kretanje
Plavoperajna tuna je izrazito pokretna vrsta koja tokom života prelazi velika morska prostranstva. Jata se često formiraju od jedinki slične veličine, dok se veoma krupne ribe mogu kretati u manjim grupama. Pojava tune uz obalu zato ne znači da će se na istom mestu dugo zadržati.
Toplota
Poseban splet krvnih sudova omogućava joj da zadržava deo toplote koju stvaraju mišići. Zahvaljujući tome, pojedini delovi tela mogu biti topliji od okolne vode, što podržava snažno plivanje i aktivan lov. To ipak ne znači da tuna održava stalnu telesnu temperaturu na isti način kao sisari.
Razmnožavanje
Razmnožavanje se odvija u toplijem delu godine, u pogodnim oblastima otvorenog mora. Ženka ispušta veliki broj sitnih jaja koja se oplođuju u vodi i lebde u njenim površinskim slojevima. Rani razvoj zavisi od morskih struja i dostupnosti sitne hrane, a mlade tune postepeno prelaze na sve krupniji plen.
Godišnje kretanje
Tokom godine tuna menja položaj i sloj vode u kojem boravi, prateći hranu i uslove u moru. Leti je lakše zapaziti površinsko hranjenje, ali odsustvo vidljive aktivnosti ne znači da ribe nema. Može se hraniti ispod površine i prolaziti kroz istu oblast bez prepoznatljivog komešanja.
Vode u kojima se nalazi
- Otok Lošinj (Hrvatska)
- Ada Bojana - Ada e Bunës (Crna Gora)
- Barska rivijera (Crna Gora)
- Biševski kanal (Hrvatska)
- Brijuni (Hrvatska)
- Budvanska rivijera (Crna Gora)
- Budvanski zaliv (Crna Gora)
- Drvenički kanal (Hrvatska)
- Hvarski kanal (Hrvatska)
- Kaprijski kanal (Hrvatska)
- Katič (Crna Gora)
- Koločepski kanal (Hrvatska)