Lica

Lica se traži uz morsku obalu, na ušćima i u zalivima u kojima se zadržava sitna riba. Najviše prilika obično pruža topliji deo godine, naročito u svitanje i pred sumrak, mada može da lovi i usred dana. Najtipičniji izbori su varaličarenje površinskim varalicama i voblerima ili panula sa živim ciplom.

Ukratko

Tipična težina: 2–10 kg
Rekord: 32,2 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 8/10
Snaga borbe: 9/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 8/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, visoko i izrazito bočno spljošteno.
Bokovi su srebrni, a leđa tamnija, sivoplavičasta.
Bočna linija je snažno izvijena i talasasta, što je naročito pouzdan znak prepoznavanja.
Usta su velika, donja vilica blago isturena, a brkova nema.
Rep je duboko račvast, a prednji delovi leđnog i podrepnog peraja izduženi.

Kako loviti

Varaličarenjem pretražuj rubove jata sitne ribe, prelaze između plićaka i dublje vode i mesta na kojima struja sabira plen. Površinsku varalicu vodi živahno, uz promene ritma, a vobler tako da deluje kao riba koja pokušava da pobegne. Panula sa živim mamcem treba da bude dovoljno spora da mamac pliva prirodno; vodi ga uz obalu i rubove ušća, a ne nasumično po otvorenoj vodi. Ribolov prirodnim mamcima može biti uspešan i sa obale kada lica prilazi sasvim blizu. Posle udarca dopusti kontrolisano izvlačenje strune, jer nagli begovi lako otkrivaju slabosti pribora.

Na šta loviti

Živi cipal je naročito dobar izbor jer odgovara plenu koji lica često progoni u priobalju i oko ušća. Iglica je takođe prikladna za panulu, uz pažljivo postavljanje da ostane pokretna i neoštećena. Od veštačkih mamaca izdvajaju se površinske varalice i poperi, koji privlače pažnju prskanjem i kretanjem po površini. Vobleri koji oponašaju izduženu ribu korisni su kada nema napada odozgo, dok silikonske varalice omogućavaju pretraživanje nižeg sloja vode.

Gde loviti

Traži priobalje sa jatima sitne ribe, peščane plićake, rubove kanala i dodire slatke i slane vode. Bistrina sama po sebi nije presudna: lica rado ulazi i u zamućenu vodu ušća. Bakarski zaljev u Hrvatskoj izdvaja se kao voda u kojoj je česta. Pažnju zaslužuje i ušće Neretve u Hrvatskoj, posebno prelazi između rečnog toka i mora. U Crnoj Gori odgovarajuća mesta nude Ulcinjska rivijera i područje Ade Bojane. Prisustvo plena i aktivnost na površini bolji su putokazi od samog izgleda obale.

U kuhinji

Lica ima čvrsto, svetlo meso blagog ukusa i pogodna je za pečenje na žaru ili u rerni. Krupniji primerci lako se obrađuju u odreske ili filete, pa priprema nije naročito zahtevna. Najvažnije je ne prepeći meso, jer tada gubi sočnost. Jednostavna priprema sa malo maslinovog ulja dobro ističe njegov ukus.

O ribi

Lica nije vezana isključivo za otvoreno more. Dobro podnosi promene slanosti i zalazi u bočate delove ušća, a može prodreti i u rečni tok. Takvi izleti povezani su sa hranom, pa je korisnije razumeti kretanje plena nego zamišljati da grabljivica stalno boravi na istom mestu.

Mlađe lice češće se okupljaju u jata, dok se krupnije mogu kretati u manjim grupama ili pojedinačno. Odrasle se hrane pretežno ribom. U lovu koriste ubrzanje i pokretljivost, a plen mogu sabijati uz obalu ili prema površini. Kratko komešanje i rasipanje jata zato ponekad otkrivaju njihovo prisustvo pre nego što se sama lica vidi.

Razmnožavanje se odvija tokom toplijeg dela godine, a ikra se razvija slobodno u vodenom stubu, bez gnezda i roditeljskog čuvanja. Sezonska kretanja zavise od uslova u moru i dostupnosti hrane. Sa zahlađenjem lica se često udaljava od plitkog priobalja, ali njeno odsustvo sa nekog mesta ne mora značiti da je napustila širu oblast.