Šarun

Šarun živi u jatima duž obale i na otvorenijem moru, a čest je oko Lošinja, Drvenika Malog i duž Biogradske rivijere u Hrvatskoj. Najbolje prilike često pružaju svitanje i sumrak, kada se jata podignu za hranom. Lovi se malim metalnim džigovima, silikonskim varalicama i uskim trakama ribljeg mesa. Važnije je pronaći sloj u kojem se jato hrani nego uporno nuditi mamac na istoj dubini.

Ukratko

Tipična težina: 0,1–0,4 kg
Rekord: 2 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 3/10
Snaga borbe: 4/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, bočno spljošteno i suženo prema repu.
Leđa su sivoplava do zelenkasta, a bokovi i trbuh srebrnasti.
Bočna linija je povijena u prednjem delu, a prema repu nosi niz tvrdih, oštrih koštanih pločica.
Na zadnjem rubu škržnog poklopca nalazi se tamna mrlja.
Oči su krupne, grudna peraja duga i šiljata, a rep duboko račvast.

Kako loviti

Varaličarenje laganim priborom omogućava brzo pretraživanje različitih slojeva mora. Mali metalni džig pustite da tone, pa ga vodite kratkim podizanjima i zastajkivanjima; udarac može doći i tokom propadanja. Kančenica je dobar izbor iz plovila kada pronađete jato: mamac držite u sloju u kojem riba uzima, uz blago podizanje pribora. Panula malim voblerom može biti uspešna kada se šaruni hrane bliže površini. Zbog nežnijeg tkiva oko usta izbegavajte grubu kontru i naglo izvlačenje.

Na šta loviti

Mali, uski metalni džigovi dobro oponašaju bljesak i pokrete sitnog plena. Silikonske varalice, naročito vitki silikonci bez sopstvene akcije, korisne su kada šarun prati sitnu ribu i traži mirnije vođenje. Mali vobleri odgovaraju ribama koje love u gornjim slojevima mora. Za prirodan mamac poslužite se uskom trakom ribljeg mesa ili komadićem lignje: mamac treba da bude dovoljno sitan da ga šarun lako uzme i da se prirodno pomera u vodi.

Gde loviti

Tražite ga uz spoljne strane obale, oko rtova, u kanalima i nad prelazima između plićeg i dubljeg mora. Može se zadržavati iznad peskovitog i muljevitog dna, ali se za plenom podiže i daleko od njega. U Hrvatskoj je čest oko ostrva Lošinj i Drvenik Mali, kao i duž Biogradske rivijere. U Crnoj Gori živi duž Barske rivijere i u zalivu Trašte. Kretanje sitne ribe i okupljanje morskih ptica mogu pomoći da se pronađe aktivno jato.

U kuhinji

Šarun ima izražen morski ukus i meso čija masnoća zavisi od ishrane i godišnjeg doba. Vrlo je dobar pržen, pečen na roštilju ili u rerni, naročito dok je svež. Priprema nije zahtevna, ali tvrde pločice duž bočne linije traže pažnju pri čišćenju i jelu. Sitnije primerke je jednostavnije pripremati cele, dok kod krupnijih treba paziti da se meso ne presuši.

O ribi

Šarun je rasprostranjen u istočnom Atlantiku i Sredozemnom moru, uključujući Jadran. Njegov život nije vezan za jednu uvalu ili deo obale: jata se pomeraju prema rasporedu hrane i uslovima u moru. Zato mesto koje je bilo puno ribe pri sledećem dolasku može delovati potpuno prazno.

Ishrana

Ishrana se menja tokom odrastanja. Mlađ se uglavnom hrani sitnim planktonskim životinjama, dok odrasli šaruni uzimaju i račiće, sitnu ribu i glavonošce. Zbijeno jato olakšava potragu za hranom i smanjuje izloženost pojedinačne ribe grabljivicama. Mladi šaruni ponekad traže zaklon uz meduze.

Razmnožavanje

Razmnožavanje se odvija ispuštanjem ikre i mleči u vodu, a ikra i rani razvojni stadijumi lebde u vodenom stubu. Vreme mresta razlikuje se između oblasti. Kako more postaje toplije i hrana dostupnija uz obalu, jata mogu češće prilaziti priobalju; tokom hladnijeg dela godine često se pomeraju u dublje slojeve.

Ribolovni značaj

Naziv šarun može ostaviti utisak skromne, sitne ribe, ali na laganom priboru pruža živu i brzu borbu. Njegov ribolovni značaj nije samo u pojedinačnom ulovu: pronalaženje jata i praćenje njegovog kretanja traže dobro posmatranje mora. Kada hranjenje oslabi, promena položaja ili sloja vode obično je korisnija od stalnog menjanja mamaca.