Kalifornijska pastrmka živi u hladnijim, kiseonikom bogatim rekama, jezerima i akumulacijama, a u našem regionu njeno prisustvo često zavisi od poribljavanja. Na Slanom jezeru u Crnoj Gori navedena je kao česta. Najradije se hrani kada voda nije pretopla, često ujutru, predveče i tokom oblačnih dana. Pouzdan izbor su nimfe za mušičarenje i leptiri za varaličarenje.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,3–2 kg
- Rekord
- 21,8 kg
Kako prepoznati
- Telo je vretenasto, sa tamnijim leđima, srebrnastim bokovima i svetlim trbuhom.
- Duž bokova obično se pruža ružičasta do crvenkasta pruga, čija izraženost varira.
- Sitne crne pege pokrivaju leđa, bokove i repno peraje.
- Usta su široka, sa zubima i bez brkova.
- Za razliku od potočne pastrmke, nema karakteristične crvene pege sa svetlim obrubom.
Kako loviti
Mušičarenjem ponudi nimfu tako da prirodno prolazi kroz sloj u kojem se riba hrani. U tekućoj vodi prati njen prolaz i izbegavaj zatezanje strune koje mamac neprirodno vuče preko toka. Varaličarenjem pretražuj prelaze između mirnije i brže vode, rubove virova i obalu uz koju postoji zaklon. Leptir vodi ravnomerno, dovoljno sporo da radi stabilno, a brzinu i sloj vođenja prilagodi reakcijama ribe. Na jezerima menjaj pravac zabačaja i položaj dok ne pronađeš ribu koja se aktivno hrani.
Na šta loviti
Nimfe su dobar izbor jer oponašaju vodene beskičmenjake kojima se kalifornijska pastrmka redovno hrani. Odaberi otežanje koje omogućava prirodan prolaz, bez stalnog zapinjanja za dno. Leptiri privlače odsjajem i vibracijom, pa su korisni za pretraživanje većeg prostora i pronalaženje aktivne ribe. U bistroj i mirnoj vodi kreni diskretnijim izgledom, a pri slabijoj vidljivosti probaj uočljiviji odsjaj.
Gde loviti
Traži čistu, hladniju vodu sa dobrim dotokom kiseonika. U rekama obrati pažnju na zaklon iza kamenja, prelaze u virove i mesta gde tok donosi hranu. U jezerima i akumulacijama zanimljivi su dotoci i delovi u kojima se zadržava hladnija voda. Slano jezero u Crnoj Gori izdvaja se kao voda u kojoj je ova riba česta. Među vodama sa zabeleženim prisustvom su i Đetinja u Srbiji, Alagovac u Bosni i Hercegovini i Pivsko jezero u Crnoj Gori; samo prisustvo ne znači da je svuda podjednako brojna.
U kuhinji
Meso je blagog ukusa, nežno i umereno masno, a boja može biti svetla ili ružičasta, zavisno od ishrane. Pogodna je za pečenje u rerni, na tiganju ili roštilju, uz malo začina koji ne prikrivaju ukus. Priprema nije zahtevna, ali meso lako postane suvo ako se predugo peče.
Pri čišćenju i jelu treba obratiti pažnju na sitne kosti.
O ribi
Poreklo
Kalifornijska pastrmka nije izvorna vrsta naših voda. Poreklom je iz sliva Tihog okeana u Severnoj Americi, a široko je rasprostranjena zahvaljujući uzgoju i poribljavanju. Zato nalaz u nekoj vodi ne potvrđuje da u njoj postoji samoodrživa populacija.
Ishrana
Hranu uzima i pri dnu i u vodenom stubu, a tokom izletanja insekata može se podizati do površine. U ishrani su važni larve vodenih insekata, sitni rakovi i insekti koji padnu u vodu. Krupniji primerci mogu loviti i sitnu ribu. Aktivno prati dostupnu hranu, pa se njeno mesto zadržavanja menja sa uslovima u vodi.
Razmnožavanje
Za prirodno razmnožavanje potrebni su odgovarajući uslovi u tekućoj vodi i čisto šljunkovito dno. Ženka pokretima repa priprema udubljenje u koje polaže ikru, a zatim je prekriva šljunkom. Protok vode kroz podlogu obezbeđuje kiseonik neophodan za razvoj ikre. Vreme mresta zavisi od populacije i uslova sredine.
Sezonsko ponašanje
Tokom letnjih vrućina povlači se ka hladnijim delovima vode i dotocima, naročito kada opada količina rastvorenog kiseonika. Zimi može nastaviti da se hrani, ali joj se aktivnost menja sa uslovima. U proleće i jesen često koristi širi prostor, pa mesto koje je ranije bilo prazno može postati hranilište.
Na udici
Na udici je poznata po naglim begovima, promenama pravca i iskakanju iz vode. Ipak, ponašanje tek poribljene ribe nije pouzdan obrazac za primerke koji dugo žive u otvorenoj vodi. Takve ribe mogu postati znatno opreznije i pažljivije birati hranu.
Vode u kojima se nalazi
- Slano jezero (Crna Gora)
- Alagovac (Bosna i Hercegovina)
- Bijela (Hrvatska)
- Bilećko jezero (Crna Gora)
- Bilećko jezero (Bosna i Hercegovina)
- Blidinje jezero (Bosna i Hercegovina)
- Bosna (Bosna i Hercegovina)
- Cetina (Hrvatska)
- Cijevna (Crna Gora)
- Đetinja (Srbija)
- Gacka (Hrvatska)
- Grahovsko jezero (Crna Gora)
