Barakuda

Barakudu traži uz ostrvske obale, rtove i prelaze prema otvorenom moru, naročito tamo gde se zadržavaju jata sitne ribe. U Hrvatskoj je česta oko Lastova, a nalazi se i u priobalju Crne Gore. Najbolje prilike često pružaju svitanje i sumrak, kada prilazi plićim delovima u potrazi za plenom. Lovi se varaličarenjem i panulom, pre svega na izdužene voblere i druge varalice koje oponašaju ribicu.

Ukratko

Tipična težina: 0,5–3 kg
Rekord: 8,2 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 6/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je veoma izduženo, gotovo valjkasto, sa šiljatom glavom.
Velika usta imaju isturenu donju vilicu i oštre, upadljive zube.
Leđa su sivoplava do zelenkasta, a bokovi srebrnasti i trbuh svetao.
Leđna peraja su jasno razmaknuta, a rep je duboko račvast.
Telo prekrivaju sitne ljuske.

Kako loviti

Varaličarenjem pretražuj ivice stenovitih obala i prostor uz jata sitne ribe. Vobler vodi ravnomerno, uz povremena ubrzanja i kratke zastoje; promena ritma može pokrenuti ribu koja prati varalicu. Panula je pogodna za pretraživanje šireg prostora uz rtove i spoljne strane ostrva, pri čemu mamac treba da radi pravilno i bez prevrtanja. Kod ribolova prirodnim mamcima ponudi celu ribicu tako da zadrži prirodan položaj. Predvez otporan na zube smanjuje mogućnost prekidanja, a pri prihvatanju ulova drži ruke dalje od usta.

Na šta loviti

Izduženi vobleri srebrnastih i prirodnih boja pouzdan su izbor jer oponašaju njen uobičajeni plen. Modeli sa izraženijim odsjajem korisni su kada treba privući pažnju iz veće daljine. Metalni džigovi odgovaraju pretraživanju dubljih slojeva i daljim zabačajima, dok silikonske varalice u obliku ribice omogućavaju mirnije, prirodnije vođenje. Od prirodnih mamaca odgovara cela sveža ribica, dobro učvršćena da se pri povlačenju ne okreće.

Gde loviti

Najviše pažnje posveti stenovitim rtovima, prolazima između ostrva i rubovima uvala koji izlaze na otvoreniju vodu. Važniji od samog izgleda obale često je dolazak jata sitne ribe. U Hrvatskoj je barakuda česta oko Lastova, a nalazi se i u Žirjanskom kanalu. U Crnoj Gori prisutna je u Bokokotorskom zalivu i duž Budvanske rivijere. Na tim područjima vredi pretraživati prelaze između zaklonjene i otvorene vode, naročito kada se na površini primeti komešanje plena.

U kuhinji

Meso je belo, čvrsto i blagog ukusa, pogodno za pečenje na žaru, u rerni ili u tiganju. Krupniji primerci mogu se pripremati u odrescima, a fileti olakšavaju posluživanje bez kostiju. Priprema nije naročito zahtevna, ali nemasno meso ne treba prepeći jer lako postaje suvo.

O ribi

Barakuda je izraziti lovac koji se pri pronalaženju plena oslanja na vid. Izduženo telo omogućava joj naglo ubrzanje, dok zubi služe za hvatanje i zadržavanje klizavog plena. Najveći deo ishrane čine ribe, a uzima i glavonošce.

Mlađe barakude češće se okupljaju u jata, dok se krupnije mogu sresti i pojedinačno. Jato ne mora stalno biti u pokretu: ribe ponekad miruju u vodenom stubu, a zatim naglo kreću za plenom. Zato mirna površina nije pouzdan znak da grabljivica nema u blizini.

Razmnožava se polaganjem ikre u more, uz spoljašnje oplođenje. Ikra i najraniji razvojni stadijumi vezani su za vodeni stub, bez roditeljskog čuvanja. Mladi se u početku hrane sitnim životinjskim organizmima, a sa rastom sve više prelaze na riblji plen.

Tokom toplijeg dela godine češće se zadržava u priobalju, dok je u hladnijem periodu treba očekivati dalje od najplićih obala. Njeno lokalno kretanje snažno prati raspored hrane, pa mesto koje je bilo živo pri prethodnom izlasku može ostati prazno kada se jata plena pomere.