Peš živi uz kamenito dno hladnih reka i potoka, gde se zavlači pod kamenje i u zaklone između oblutaka. Aktivniji je u sumrak i noću, dok danju retko napušta skrovište. Najlakše uzima sitnu glistu ili larvu vodenog insekta ponuđenu neposredno uz dno.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,01–0,02 kg
Kako prepoznati
- Glava je široka i spljoštena, a telo se naglo sužava prema repu.
- Smeđesiva boja sa nepravilnim tamnim šarama dobro se stapa sa kamenjem.
- Usta su široka, bez brkova, a oči postavljene visoko na glavi.
- Grudna peraja su velika i lepezasta, dok su leđna peraja odvojena.
- Koža nema uočljive ljuske, a na škržnim poklopcima nalaze se kratki trnovi.
Kako loviti
Ribolov prirodnim mamcima najviše odgovara njegovom načinu života: sitnu udicu sa malim zalogajem treba spustiti uz ivicu kamena i pustiti da mamac kratko miruje. Ribolov na plovak može biti koristan u mirnijim džepovima toka, uz podešavanje pribora tako da mamac ostane tik iznad dna ili ga blago dodiruje. Pribor treba da bude osetljiv, jer peš često uzme mamac iz zaklona bez upadljivog pomeranja. Nije riba za pretraživanje otvorene vode, već za pažljivo nuđenje mamca uz skrovišta.
Na šta loviti
Najprikladniji su komadić tanke gliste i larve vodenih insekata, naročito larve tulara. To su mali, meki zalogaji koji odgovaraju njegovoj prirodnoj ishrani i mogu se ponuditi sasvim uz kamenito dno. Mamac ne treba da bude glomazan: važno je da ostane dostupan ribi koja ga uzima iz neposredne blizine, često bez napuštanja zaklona.
Gde loviti
Traži hladnu, dobro provetrenu vodu sa kamenjem, oblucima i šupljinama koje služe kao dnevna skrovišta. Najzanimljiviji su rubovi brzaka i mirniji džepovi iza krupnijeg kamenja, a ne ravnomerno muljevito dno. U Srbiji peš živi u Belom Rzavu i Golijskoj Moravici, dok se u Crnoj Gori nalazi u Pivi i Limu. Unutar takvih reka važniji je odgovarajući zaklon pri dnu nego sama širina toka.
O ribi
Peš nema plivaći mehur, pa nije prilagođen dugom lebdenju u vodenom stubu. Kreće se kratkim naletima tik uz podlogu, a zatim ponovo naleže na dno. Velika grudna peraja pomažu mu da održava položaj u struji, dok ga šarena boja čini teško primetnim čak i u bistroj vodi.
Hranu uglavnom pronalazi među kamenjem. Jede larve vodenih insekata, sitne račiće i druge male beskičmenjake. Najčešće čeka da mu se plen dovoljno približi, a zatim ga hvata kratkim, naglim pokretom. Iako deluje tromo dok miruje, na malom rastojanju reaguje veoma brzo.
Razmnožava se u proleće, kada mužjak zauzima zaklon ispod kamena. Ženka polaže lepljivu ikru na unutrašnju površinu zaklona, a mužjak ostaje da je čuva i pokretima peraja obezbeđuje dotok sveže vode. U tom periodu naročito odlučno brani prostor oko gnezda.
Tokom toplijih meseci zadržava se tamo gde voda ostaje hladna i bogata kiseonikom. Zimi se manje kreće i više vremena provodi u zaklonu. Za ribolovce nema veliki značaj kao ciljani ulov, ali je zanimljiv primer ribe čiji su izgled i ponašanje gotovo potpuno podređeni životu na dnu.