Fratar

Fratar živi uz kamenito i mešovito morsko dno, naročito tamo gde se stene dodiruju sa peskom ili morskom travom. U Hrvatskoj je čest oko Lošinja i Paga, a prisutan je i duž obale Crne Gore. Najčešće se uspešno lovi u svitanje i predveče, dok u bistroj vodi ume da bude veoma oprezan. Morski crvi, račići i meso dagnje dobri su izbori za mamac ponuđen pri dnu.

Ukratko

Tipična težina: 0,15–0,5 kg
Rekord: 1,3 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 5/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je ovalno, visoko i bočno spljošteno, sa srebrnastim bokovima.
Širok taman pojas nalazi se iza glave, a drugi na korenu repa.
Na bokovima se vide tanke uzdužne zlataste linije.
Usta su mala, sa prednjim zubima za hvatanje i bočnim zubima za drobljenje hrane.
Repno peraje je račvasto, a leđno peraje ima izražene bodlje.

Kako loviti

Odmet je dobar izbor sa kamenite obale, naročito kada mamac može da se spusti uz rub stene ili na peščanu čistinu. Koristi što jednostavniji pribor, nenametljiv predvez i samo onoliko olova koliko je potrebno da mamac ostane na mestu. Kančenicom iz plovila pretražuj prelaze između tvrdog i mekog dna, držeći mamac uz podlogu. Fratar često najpre kratko čupka mamac, pa ne reaguj na svaki sitan dodir; zategni kada povlačenje postane odlučnije. Posle kačenja vodi ga ravnomerno i ne dozvoli mu da se zavuče među kamenje.

Na šta loviti

Morski crvi i komad velikog morskog crva privlačni su zbog mirisa i prirodnog pomeranja. Račići odgovaraju njegovoj uobičajenoj ishrani, dok je meso dagnje naročito smislen izbor uz obrasle stene, mada slabije podnosi snažan zabačaj. Bibi je koristan kada je potreban postojaniji zalogaj, a uska traka lignje može da posluži kada sitni organizmi brzo skidaju mekše mamce. Mamac neka bude uredno postavljen i prilagođen malim ustima fratara.

Gde loviti

Traži kamenite obale, podvodne pragove i prelaze ka pesku, posebno uz livade morske trave. Važniji je raznovrstan teren sa hranom i zaklonom nego jednolična podloga. U Hrvatskoj su dobri primeri Bakarski zaljev i vode oko ostrva Lošinj i Pag, gde je fratar čest. U Crnoj Gori može se tražiti u Bokokotorskom zalivu i uz Barsku rivijeru, na odgovarajućim kamenitim i mešovitim terenima.

U kuhinji

Fratar ima belo, ukusno i relativno čvrsto meso, cenjeno za jednostavnu pripremu na žaru ili u pećnici. Blagi začini, maslinovo ulje i pažljivo pečenje ističu njegov ukus bez potrebe za složenim dodacima. Čišćenje nije zahtevno, ali treba ukloniti ljuske i pripaziti na bodlje peraja i sitnije kosti prilikom jela.

O ribi

Fratar je rasprostranjen u Sredozemnom moru i istočnom Atlantiku. U priobalju koristi raznovrsna staništa, a mlade ribe često borave u zaklonjenim uvalama. Odrasle jedinke mogu da se udalje od sasvim plitke obale, ali ostaju vezane za podlogu na kojoj nalaze hranu.

Najčešće se kreće u manjim jatima, dok krupniji primerci mogu biti samostalniji. Hranu skuplja sa dna i obraslih površina: sitne rakove, crve, mekušce i druge beskičmenjake. Snažni bočni zubi omogućavaju mu da usitni tvrđi plen, pa njegova mala usta ne znače da se hrani samo mekim zalogajima.

Razmnožavanje je vezano uglavnom za hladniji deo godine, uz razlike među oblastima. Oplodnja je spoljašnja, a jaja se razvijaju u vodenom stubu. Mlade ribe kasnije prelaze na priobalna staništa, gde zaklon i obilje sitne hrane imaju važnu ulogu u odrastanju.

Tokom toplijeg dela godine fratar se redovno hrani u priobalju, ali raspored ribe zavisi i od talasanja, providnosti i dostupnosti hrane. Sa zahlađenjem deo ribe se povlači iz najplićih položaja. Zato odsustvo ugriza na poznatom mestu ne mora da znači da fratar nije aktivan, već da se zadržava na drugačijem terenu.