Skošavicu podigneš kratkim trzajima, pa je pustiš da tone uz kontrolisanu strunu. Lignja je glavna meta, dok se sipa češće javlja kada varalicu vodiš blizu dna. Sa obale traži pristupačna mesta uz dublju vodu, a iz čamca pretražuj različite dubine. Sumrak i svitanje su dobar početak, naročito tokom jeseni i zime.

Ukratko

  • Težina savladavanja: 4/10
  • Cena opreme: 4/10

Skošavica nema klasičnu udicu, već venac tankih iglica na zadnjem delu. Trzajem je pokrećeš kao plen koji beži, a pauzom joj daješ vreme da potone i lignji priliku da je obuhvati kracima. Napad često ne osetiš kao udarac: struna samo zastane, krene u stranu ili se pri sledećem podizanju pojavi težina.

Sa obale se najčešće lovi zabacivanjem i naizmeničnim podizanjem i spuštanjem skošavice. Iz čamca možeš da skosavaš gotovo uspravno, uz otežanje prilagođeno dubini i zanošenju. Tataki je varijanta sa sitnijim skošavicama na kratkim bočnim predvezima, koje oživljavaš sitnim podrhtavanjem. Za početak je jednostavnija montaža sa jednom skošavicom.

Šema prikazuje narandžastu skošavicu sa dva venca udica, spojenu kopčom za providni predvez i plavu strunu.
Ilustracija

Na koje ribe

Lignju traži kroz različite slojeve mora, ne samo uz dno. Ako prati skošavicu, a ne prihvata je, produži pauzu ili pređi na mirnije pokrete. Sipa je izrazitije vezana za dno: njoj ponudi sporo propadanje i kratka podizanja iznad peščanih površina i rubova rastinja. Kada osetiš težinu, kod obe je važnije održati ravnomerno zatezanje nego snažno zaseći.

Gde i kada

Traži prelaze plitkog u dublje, rubove morskog rastinja i čistine između kamenja, uz dovoljno prostora za bezbedno izvlačenje. U Krčkom zaljevu u Hrvatskoj lignju traži pretraživanjem različitih slojeva, a sipu sporijom prezentacijom uz dno. U Budvanskom zalivu u Crnoj Gori za početak biraj zaklonjeno mesto sa kog možeš da kontrolišeš propadanje skošavice. U Neumskom zaljevu u Bosni i Hercegovini lignji ponudi varalicu u sumrak, pa menjaj dubinu dok ne pronađeš aktivnost. Jesen i zima su često zahvalne za prilaz obali, mada se može loviti i u drugim delovima godine. Slabiji vetar i umerena struja olakšavaju praćenje strune; pri jakom bočnom vetru teško razlikuješ napad od zanošenja.

Pribor

  • Štap: Za obalu izaberi štap dužine 2,4–2,7 m, prilagođen skošavicama veličine 2,5–3,5. Savitljiv vrh i postepeno savijanje ublažavaju trzaje lignje. Za uspravan lov iz čamca praktičan je kraći štap od 1,8–2,4 m.
  • Mašinica: Veličina 2500–3000 dovoljna je za početni obalski komplet. Važna je ravnomerna kočnica: pod stalnim jačim opterećenjem treba da popušta bez zapinjanja.
  • Struna i predvez: Upredenica od 0,10–0,14 mm dobro prenosi zastoj i dodir. Dodaj fluorokarbonski predvez od 0,25–0,33 mm, dužine 1–1,5 m, radi otpornosti na dodir sa kamenjem.
  • Montaža i skošavice: Na kraj predveza veži malu kopču za skošavicu. Za obalu počni veličinama 2,5–3,5 i nosi modele različite brzine tonjenja. Za tataki iz čamca koriste se sitne skošavice na kratkim bočnim predvezima i završno olovo, čiju težinu prilagođavaš dubini i struji.
  • Meredov i svetlo: Meredov sa dugom drškom sprečava gubitak ulova pri podizanju na obalu. Čeona lampa oslobađa ruke za vezivanje i prihvat; koristi je usmereno, umesto da stalno osvetljavaš površinu.

Mamci i varalice

Osnovni izbor je skošavica presvučena tkaninom, sa vencem iglica. Za plićak, slabu struju i oprezne lignje koristi sporotonući model, koji duže ostaje u vidnom polju. U dubljoj vodi ili jačoj struji potrebna je brža, teža skošavica da bi zadržao kontrolu. Pri dobroj vidljivosti kreni od prirodnijih boja, a u mraku ili zamućenju probaj uočljiviju ili svetleću varijantu; boja nije zamena za pravilnu dubinu. Tataki skošavice imaju smisla prvenstveno pri uspravnom lovu iz čamca. Za sipu je naročito važna skošavica koja stabilno tone i može sporo da se vodi tik iznad dna.

Šema tataki montaže sa tri varalice za lignje na bočnim predvezima i završnim olovom koja visi ispod čamca.
Ilustracija

Lignja, Sabiki varalice, Skosavice, Tataki skosavice

Korak po korak

  1. Po dnevnom svetlu pogledaj obalu, prepreke i mesto za prihvat ulova. Izaberi položaj sa kog možeš da zabaciš preko prelaza dubine, bez prelaska strune preko oštrog kamenja.
  2. Spoji upredenicu i predvez, pričvrsti skošavicu i proveri čvorove i iglice. Podesi kočnicu da popušta pri jačem ravnomernom povlačenju.
  3. Zabaci, zatvori preklopnik i prati propadanje uz blago zategnutu strunu. Počni kraćim tonjenjem, pa postepeno produžavaj pauzu dok ne upoznaš dubinu i prepreke.
  4. Kratkim trzajima podigni skošavicu, zatim spusti vrh i pokupi samo višak strune. Ostavi dovoljno slobode da varalica tone, ali ne pravi veliki labav luk.
  5. Ako struna zastane, skrene ili osetiš novu težinu, mirno podigni štap i uspostavi kontakt. Nemoj praviti snažan, nagao zasek.
  6. Namotavaj ravnomerno, bez pumpanja štapom i bez popuštanja strune. Ulov uvedi u meredov dok je još u vodi, umesto da ga podižeš na iglicama.

Saveti i česte greške

  • Ako stalno zapinješ, skrati propadanje ili pređi na sporotonuću skošavicu. Ne pokušavaj da svako vođenje završiš dodirom dna.
  • Kad lignja prati varalicu do obale, nemoj ubrzavati iz navike. Zastani i pusti skošavicu da mirno propada, uz praćenje strune.
  • Pre promene boje promeni trajanje pauze i dubinu vođenja. Skošavica koja prolazi iznad ili ispod lignje može ostati neprimećena bez obzira na boju.
  • Vetar pravi lažne signale preko luka strune. Spusti vrh bliže površini i zabacuj u smeru u kom najlakše održavaš kontakt.
  • Iz čamca prati ugao strune. Ako montaža sve više odlazi ukoso, prilagodi otežanje ili promeni položaj čamca, umesto da nekontrolisano puštaš još strune.
  • Posle dodira sa dnom proveri predvez i iglice. Oštećen predvez zameni, a sa iglica ukloni travu pre sledećeg zabacivanja.

Gde se koristi

Ilustracije