Ima Ribe
Varalica dotakne dno i odmah ostane među kamenjem? Podesi težinu, promeni ugao zabacivanja i zaštiti udicu, a kod dubinske montaže odvoji olovo slabijim priveskom.
Pročitaj priču
Uz stegu, konac i nekoliko pera ribolov može da potraje i kod kuće. O zajedničkom vezivanju mušica, nespretnim počecima i sitnicama koje ostaju među bliskim ljudima.
Niska i čuvarka štede prostor, ali smetaju pri kretanju. Saznaj kada imaju smisla i kako da izabereš i smestiš torbu sa ledom koja čuva ulov do povratka.
Dunav je velika slatkovodna reka koja kroz Srbiju prolazi kroz oblast Podunavlja. Peca se sa obale i iz čamca, prema starijim pravilima uz dozvolu, odobrenje za čamac i lokalna ograničenja. Među glavnim metama su som, šaran, smuđ i štuka.
Cetina je slatkovodna rijeka u Hrvatskoj, sa prilazima u oblasti Sinjskog polja, kod Vrlike i Omiša. Peca se uz dozvolu i posebna ograničenja, a Čikotina lađa je mušičarski revir. Glavne ribolovne vrste su potočna i kalifornijska pastrva, pastrva zubača i lipljan.
Skadarsko jezero u Crnoj Gori je slatkovodno jezero sa prostranim plićacima i dubokim podvodnim okama. Peca se sa obale i iz čamca, uz posebnu dozvolu Nacionalnog parka i sezonska i prostorna ograničenja. Među glavnim lovinama su krap, ukljeva, jegulja i grgeč.
Una je slatkovodna rijeka u Bosni i Hercegovini, sa salmonidnim revirima u gornjem i srednjem toku i raznovrsnim ribljim svijetom nizvodno. Prema starijim pravilima, peca se uz dozvolu upravljača dionice i posebne režime revira. Glavne ribe su potočna pastrmka, lipljan i mladica, a prisutna je i kalifornijska pastrmka.
Šaran je krupna slatkovodna riba toplijih jezera, sporijih reka, kanala i akumulacija, gde hranu najčešće traži uz dno.
Som je krupna slatkovodna grabljivica bez krljušti, stanovnik sporijih reka, jezera, kanala i akumulacija sa dobrim zaklonima.
Potočna pastrmka je grabljivica hladnih, čistih voda bogatih kiseonikom, najpoznatija po životu u potocima i rekama, ali prisutna i u jezerima.
Orada je cenjena morska riba snažnih čeljusti, česta uz obale Jadrana, naročito u zalivima, lagunama i na mešovitom dnu bogatom školjkama.
Varaličarenje je aktivan lov veštačkim mamcima koji pokretom izazivaju napad štuke, smuđa, klena i drugih grabljivica u slatkoj vodi, kao i brancina i palamide u moru.
Ribolov na plovak drži mamac na izabranoj dubini i pokazuje griz antenom, od skobalja i babuške u slatkoj vodi do cipla i ušate na moru.
Dubinski ribolov je lov prirodnim mamcem koji olovo zadržava pri dnu, najčešće na šarana, soma i deveriku u slatkoj vodi, a na oradu i arbuna u moru.
Mušičarenje je ribolov veštačkim mušicama koje oponašaju insekte i drugi plen, najčešće namenjen potočnoj pastrmci, lipljenu i klenu.
Mit. Brkovi soma su meki čulni organi, a ne bodlje: njima som istražuje okolinu i pronalazi hranu.
Tačno. Ženke štuke u proseku rastu krupnije od mužjaka, pa među najvećim primercima izrazito preovlađuju ženke.
Posle nekoliko promena mušice predvez postaje kraći i deblji. Saznaj kada da dodaš novi završni deo, koju debljinu da izabereš i kako da sačuvaš konusni predvez.
Živi keder ume da donese udarac kada varalice ćute, ali otvara pitanje dodatnog povređivanja ribe. Gde mu je stvarna prednost i oko kojih navika na vodi ne bi trebalo da bude spora?
Saznaj zašto je stacionarna mašinica jednostavnija za početak, kada multiplikator ima prednost i kako da prve zabačaje vežbaš bez stalnog mršenja strune.
Krupna riba može biti obrok za pamćenje ili ulov koji se vraća vodi. Gde su najjači razlozi za oba izbora i kako postupiti bez nepotrebnog povređivanja ribe i prepirke na obali.
Ulovima ponekad zaboravimo i težinu i datum, a izgubljenu ribu pamtimo do poslednjeg trzaja. Šta ostaje posle praznog meredova i zašto nas jedno mesto na obali uporno vuče nazad.
Koliko prolaza mušice je dovoljno da proveriš jedno mesto? Nauči da razlikuješ lošu prezentaciju od prazne staze, popraviš dubinu i prepoznaš trenutak za pomeranje.
