Već pola sata spuštaš mušicu pored istog kamena. Voda izgleda odlično, ali nema ni podizanja ribe ni zastajanja predveza. Još jedan zabačaj lako postane još dvadeset. U mušičarenju potočne pastrmke odluku o pomeranju najviše olakšava jednostavna navika: prati koliko si različitih staza stvarno proverio i kako je mušica kroz njih prošla.
Podeli mesto na manje staze
Jedan vir može da ima nekoliko sasvim različitih mesta za ribu: ulaz brže vode, rub glavnog toka, udubljenje uz obalu i mirniji deo iza kamena. Zabačaji u sredinu vira ne proveravaju sve njih. Posmatraj svaku usku putanju kojom voda nosi hranu kao zasebnu stazu, naročito tamo gde se dodiruju brža i sporija voda.
Potočna pastrmka često koristi zaklon od najjače struje, uz hranu koja prolazi nadohvat. Zato proveri bokove kamena, prostor iza njega, ali i usporenje neposredno ispred kamena. Nemoj automatski preskočiti plitak pojas uz obalu. Udubljenje široko svega nekoliko desetina centimetara može da bude dovoljno, posebno uz senku ili zaklon.
Za početak prilazi od nizvodne strane i prvo proveri najbližu vodu, pre nego što zakoračiš u nju. Tako ne prelaziš preko mogućeg položaja ribe dok pokušavaš da dobaciš do lepšeg kamena nasred toka. Pogledaj i gde bi mogao da prihvatiš zakačenu ribu meredovom.
Broj samo dobre prolaze
Kod suve mušice dobar prolaz znači da ona kroz odabranu stazu putuje bez vidljivog povlačenja uzice. Posmatraj penu ili mehuriće odmah pored nje. Ako mušica ubrza, zapara površinu ili skrene preko toka dok okolna pena nastavlja pravo, taj prolaz ti malo govori o spremnosti ribe da uzme.
Kod nimfe treba proveriti i dubinu. Uredan zabačaj i miran predvez ne dokazuju da je mušica stigla dovoljno nisko. Ako nimfa prođe visoko iznad dna, riba koja se hrani pri dnu možda neće reagovati. Zato dobar prolaz podrazumeva odgovarajuću putanju, brzinu i dubinu, koliko ih sa svog položaja možeš proceniti.
Izaberi jednu stazu i tačku kroz koju želiš da mušica prođe, recimo mirniji rub uz kamen.
Zabaci dovoljno uzvodno da se predvez ispravi i mušica uđe u tu putanju; nimfi ostavi i vreme za tonjenje.
Prati mušicu ili vidljivi deo sistema kroz odabrani deo, uz što manje zatezanja preko susedne struje.
Ako uzica povuče mušicu, popravi ugao zabačaja ili prebaci deo uzice uzvodno, pa ponovi.
Posle nekoliko urednih prolaza proveri sledeću stazu, umesto da nastaviš da gađaš istu tačku.
Kao početni okvir uzmi tri do pet kvalitetnih prolaza po stazi. To nije broj za ceo vir niti obaveza da ponavljaš zabačaj kada već vidiš problem. Zakačinjanje grančice, pad mušice na kamen i trenutno povlačenje preko struje ne računaj kao proverenu vodu.
Najpre proveri dubinu
Ako nema površinskog hranjenja, za početak je praktičnija nimfa jer njome možeš da proveriš dublji sloj. Kada mesto izgleda dobro, a nema odziva, prvo spusti istu nimfu nešto uzvodnije. Dobiće više vremena da potone pre ciljanog udubljenja. Ako i dalje prolazi previsoko, probaj težu nimfu i ponovi nekoliko prolaza.
Menjaj jednu stvar odjednom. Posle uzvodnijeg zabačaja nemoj istovremeno staviti drugu mušicu i promeniti položaj za nekoliko metara. Izgubićeš mogućnost da prepoznaš šta je pomoglo. Povremen dodir dna može biti koristan trag, ali stalno zapinjanje govori da treba smanjiti težinu ili podići putanju.
Kod ribe koja se redovno podiže na površinu, prvo popravi slobodno plutanje suve mušice, pa tek onda menjaj njenu veličinu ili oblik. Za zabačaje na manjoj reci često je zgodan predvez dug oko 2,5 do 3 metra. Ako strimerom pretražuješ vodu, proveri različite uglove i dubine, umesto dugog ponavljanja istog povlačenja.
Kada vredi ostati
Ostani duže kada imaš konkretan znak: riba se podiže, prati mušicu, kratko je dodirne ili se pomeri iz zaklona. Tada znaš da na tom delu ima aktivnosti. Ako vidiš potočnu pastrmku koja se hrani, a tvoja suva mušica ostaje netaknuta, ima smisla zastati, posmatrati ritam podizanja i pripremiti bolji prilaz.
Mali džep iza kamena često možeš smisleno proveriti za pet do deset minuta. Veći vir traži više vremena zato što ima više staza i dubina. Sat sam po sebi nije dobar sudija. Važnije je da li sledeći zabačaj proverava nešto što prethodni nisu.
Ostani ako se riba i dalje hrani, a još nisi dobio čist prolaz kroz njenu putanju.
Ostani ako svaka nova staza daje dodir ili ulov i ima još neproverene vode.
Pomeri se kada si proverio dostupne staze, ispravio očigledan problem s dubinom ili povlačenjem i nema reakcije.
Promeni tip vode ako više sličnih mesta ćuti: posle mirnih delova probaj rub brzaka, njegov ulaz ili zaklon uz obalu.
Pomeranje ne mora da znači odlazak nekoliko stotina metara dalje. Ponekad je dovoljno da uzvodno obiđeš sledeći kamen. Ako se na jednom delu voda uzburkala posle izvlačenja ribe, možeš proveriti susednu stazu, pa se kasnije vratiti iz zaklonjenijeg položaja.
Proveri se pre pomeranja
Najčešća greška je brojanje zabačaja umesto proverenih putanja. Druga je menjanje mušice posle svakog neuspeha, dok uzica i dalje vuče preko iste jake struje. Pre odlaska pogledaj gde se nalazi vrh štapa i koliko uzice leži između tebe i cilja. Nekad pomeranje pola metra u stranu uklanja ceo problem.
Ne prelazi duboku ili jaku vodu radi boljeg ugla i ne juri zakačenu ribu niz klizave stene. Ako nemaš siguran oslonac i pristup, to mesto preskoči.
Za kratku proveru slobodnog plutanja izaberi jednu tačku uz kamen i prati i mušicu i mehurić neposredno pored nje. Ako mušica stalno prestiže mehurić, sledeći zabačaj skrati i smanji količinu uzice na vodi. Tek kada obe prođu uporedo kroz ciljani deo, računaj da si tu stazu proverio suvom mušicom.