Kovač

Kovač živi uz morsko dno, naročito na prelazima peska, mulja i kamenitih delova, u blizini sitne ribe. U Jadranu ga vredi tražiti oko Lošinja i u morskim kanalima sa izraženim promenama reljefa. Za ribolov su pogodni svitanje i sumrak, kada sitna riba postane aktivnija. Najčešće uzima sitnu živu ribu ponuđenu blizu dna, ali može napasti i sporo vođenu varalicu.

Ukratko

Tipična težina: 0,5–2 kg
Rekord: 8 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 3/10
Ukus: 9/10
Lakoća pripreme: 6/10

Kako prepoznati

Telo je visoko, ovalno i snažno spljošteno sa bokova.
Na sredini boka nalazi se velika, tamna, okrugla pega sa svetlijim obrubom.
Glava je krupna, a široka usta mogu daleko da se isture.
Prednji deo leđnog peraja nosi duge bodlje sa izduženim kožnim nastavcima.
Boja je sivomaslinasta do zlatastosmeđa, često sa nepravilnim svetlijim šarama.

Kako loviti

Kančenica je dobar izbor kada se mamac spušta iz plovila uz padinu ili prelaz različitih vrsta dna. Drži ga tik iznad podloge, bez stalnog povlačenja i poskakivanja; živa ribica treba da se kreće što prirodnije. Dubinski ribolov ima smisla na udaljenijim, dubljim položajima, uz otežanje koje omogućava pouzdan dodir sa dnom. Džiging prilagodi njegovom načinu lova: koristi sporije podizanje, propadanje i zastoje, umesto neprekidnog brzog vođenja. Pri izvlačenju održavaj ravnomeran pritisak, a pri prihvatanju ulova pazi na bodlje.

Na šta loviti

Najbolji prirodni mamac je sitna živa morska riba, jer njeni pokreti privlače kovača i podstiču napad. Može poslužiti i cela sveža mrtva ribica, naročito kada se u struji lagano pomera iznad dna. Traka lignje je praktična zamena jer dobro ostaje na udici, mada je riblji mamac tipičniji izbor. Za džiging odgovaraju metalne varalice koje pri propadanju lelujaju i mogu se voditi sporo, sa dužim zastojima blizu dna.

Gde loviti

Traži ga uz podnožje podmorskih padina, na rubovima kamenitih delova i nad peskovito-muljevitim dnom u čijoj se blizini zadržava sitna riba. Često je važniji položaj plena nego sama vrsta podloge. U Hrvatskoj je čest oko Lošinja, a prisutan je i u Murterskom moru i Kornatskom kanalu. U Crnoj Gori živi u Hercegnovskom zalivu. Na takvim mestima pažnju usmeri na prelaze terena, a ne samo na najdublji deo.

U kuhinji

Kovač je veoma cenjen zbog belog, nežnog mesa blagog, prijatno slatkastog ukusa. Odličan je pečen u rerni, kuvan ili pripremljen u brudetu, uz umerene začine koji ne prikrivaju ukus. Velika glava i koštani delovi daju dobru osnovu za riblju supu. Čišćenje i odvajanje mesa traže malo pažnje zbog bodlji i neobičnog oblika tela, a meso ne treba dugo termički obrađivati jer se lako isuši.

O ribi

Kovač pripada porodici Zeidae, a poznat je i kao šanpjer ili san pjero. Njegovo rasprostranjenje nije ograničeno na Jadran: živi i u drugim delovima Sredozemnog mora i u istočnom Atlantiku. Može boraviti na različitim podlogama, pod uslovom da u blizini ima dovoljno plena.

Njegov način lova mnogo je brži nego što spor, gotovo lebdeći pokret tela nagoveštava. Plenu se približava oprezno, a zatim naglo istura usta i usisava ga. Posmatran spreda, zbog uskog tela deluje znatno manje upadljivo nego kada se vidi sa boka. Odrasli se pretežno hrane ribom, dok mlađi uzimaju i sitne rakove.

Najčešće se zadržava samostalno ili u manjim, rastresitim grupama. Tokom godine menja položaj prateći plen i uslove u moru, pa njegovo prisustvo na istom mestu nije stalno. Hladniji deo godine uglavnom provodi dalje od plićeg priobalja, dok u povoljnim uslovima prilazi obali.

Razmnožava se polaganjem ikre koja se razvija u vodenom stubu, bez čuvanja gnezda ili roditeljske brige. Vreme mresta razlikuje se između oblasti. Mlade jedinke u ranom razvoju žive u slobodnoj vodi, a kasnije sve više koriste prostor uz morsko dno.