Bezribica naseljava pliće delove jezera, bara i sporotekućih reka, često uz vodeno bilje. U Hrvatskoj je česta u Glogovnici, a u Srbiji se sreće u Ludaškom i Oblačinskom jezeru. Najživlje uzima mamac tokom toplijeg dela godine, kada se jata hrane uz obalu. Lovi se finim priborom na plovak, uz sitan komadić gliste ili crvića.
Ukratko
- Tipična težina
- 0–0,01 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, blago bočno spljošteno i prekriveno jasno vidljivim ljuskama.
- Leđa su sivomaslinasta, bokovi srebrnasti, a trbuh svetao.
- Duž boka često se vidi tamna pruga, naročito kod mladih primeraka.
- Usta su mala i okrenuta nagore, bez brkova, za razliku od krkuše.
- Peraja su uglavnom prozirna, a repno peraje je usečeno.
Kako loviti
Ribolov na plovak najbolje odgovara njenoj veličini i načinu hranjenja. Koristi lagan plovak, tanak najlon i veoma malu udicu, a mamac ponudi uz rub bilja ili iznad dna. Ako se jato podigne, pomeraj mamac kroz vodeni stub dok ne pronađeš sloj u kome uzima. Pri ribolovu prirodnim mamcima važnije je da zalogaj bude sitan i udica slobodna nego da mamac bude obilan. Trzaji su kratki i brzi, pa reaguj blagim podizanjem pribora.
Na šta loviti
Sitni crvići, komadić tanke gliste i larve vodenih insekata najprirodniji su izbor. Mamac mora biti dovoljno mali da ga bezribica lako prihvati svojim sitnim ustima. Može uzeti i mrvicu hleba ili veoma meko testo, naročito tamo gde se redovno hrani pri obali, ali životinjski mamci obično daju neposredniji odziv. Malo usitnjene hrane može okupiti jato; obilno hranjenje samo otežava da riba pronađe udicu.
Gde loviti
Traži:
- mirne zalive,
- obodne plićake,
- kanale i sporije delove reka, naročito uz vodeno bilje i meko dno.
Bezribica dobro koristi zaklon među stabljikama, ali izlazi i na otvorene delove plićaka radi hranjenja. U Hrvatskoj je česta u Glogovnici, a prisutna je i u Staroj Dravi. U Srbiji živi u Ludaškom i Oblačinskom jezeru, dok se u Crnoj Gori sreće u Šaskom jezeru.
O ribi
Bezribica pripada porodici Gobionidae i poznata je i kao amurski čebačok. Iz istočne Azije proširila se u evropske slatke vode, velikim delom nenamernim prenošenjem uz ribu namenjenu poribljavanju. Uspešno naseljava različita staništa, posebno mirnije vode u kojima lako nalazi hranu i mesta za razmnožavanje.
Hrani se sitnim račićima, planktonskim životinjama i larvama insekata, a uzima i drugi dostupan organski materijal. Najčešće se kreće u jatima i brzo prilazi sitnim česticama koje padaju u vodu. Zbog toga ribolovcu često otkriva svoje prisustvo nizom kratkih pomeranja plovka, iako je mamac prevelik da ga proguta.
Razmnožava se tokom toplijeg dela godine. Ženka polaže lepljivu ikru na čvrstu podlogu, poput kamenja ili potopljenih predmeta, a mužjak čuva mesto sa ikrom. U vreme razmnožavanja mužjaci potamne i dobijaju sitne mresne kvržice na glavi.
Sa zahlađenjem postaje manje aktivna i povlači se u mirnije, zaklonjenije delove vode. Njena sitna građa ne znači i mali ekološki uticaj: tamo gde se namnoži može se nadmetati sa domaćim ribama za hranu, a poznata je i kao prenosilac uzročnika bolesti. Ribolovno je uglavnom sporedan ulov, ali na veoma finom priboru pruža dobru priliku za vežbanje pravovremene i nežne kontre.
Vode u kojima se nalazi
- Glogovnica (Hrvatska)
- Česma (Hrvatska)
- Drava (Hrvatska)
- Dubravsko jezero (Hrvatska)
- Ilova (Hrvatska)
- Kraljevac (Srbija)
- Krvavo jezero (Srbija)
- Ludaško jezero (Srbija)
- Oblačinsko jezero (Srbija)
- Ovčarsko-kablarsko jezero (Srbija)
- Palićko jezero (Srbija)
- Plitvica (Hrvatska)
