Sval živi u rekama i jezerima jadranskog sliva, naročito u kraškim vodama Hercegovine. Traži ga uz prelaze između mirnije vode i struje, blizu kamenitog dna i zaklona. Najzahvalniji je za lov tokom toplijeg dela godine, često ujutru i predveče. Lovi se na plovak sitnim glistama, larvama insekata i insektima koji prirodno padaju u vodu.

Ukratko

Tipična težina
0,1–0,5 kg
Popularnost
3/10
Težina ulova
5/10
Snaga borbe
4/10
Ukus
5/10
Lakoća pripreme
4/10

Kako prepoznati

  • Telo je izduženo, vretenasto i blago spljošteno sa bokova.
  • Leđa su tamna, zelenkastosiva, a bokovi srebrnasti i trbuh svetao.
  • Usta su na prednjem kraju glave i nemaju brkove.
  • Ljuske su jasno vidljive, a repno peraje je račvasto.
  • Od klena se razlikuje vitkijim telom i manje masivnom glavom.

Kako loviti

Ribolov na plovak je dobar izbor kada se sval hrani u struji ili uz obalu. Mamac treba da prolazi prirodno, bez naglog zadržavanja i povlačenja, a pribor da bude lagan i nenametljiv. Dubinski ribolov odgovara mirnijim delovima i jezerima, gde se mamac može ponuditi uz dno, blizu prelaza u dublju vodu. Mušičarenje ima smisla kada riba skuplja insekte sa površine; važniji su tih prilaz i prirodno kretanje mušice nego često zabacivanje.

Na šta loviti

Sitne gliste i larve insekata praktičan su izbor jer odgovaraju životinjskoj hrani koju sval nalazi u vodi. Larve vodenih insekata naročito su prikladne u rekama, dok se skakavac ili drugi sitan kopneni insekt može ponuditi uz obalu kada insekti padaju na površinu. Mekana sredina hleba takođe može privući ribu. Mamac neka bude mali, uredno postavljen i dovoljno pokretljiv da deluje prirodno.

Gde loviti

Sval naseljava tekuće i stajaće kraške vode, a za ribolov su zanimljivi spojevi struje i tišine, kamenite obale i rubovi zaklona. U Bosni i Hercegovini živi u Neretvi i Trebižatu, a u Hrvatskoj u Deranskom jezeru. U reci ga traži iza prepreka koje ublažavaju tok, a u jezeru uz obalu koja prelazi u dublju vodu. Bistra voda traži miran prilaz, bez senke preko mesta na kojem očekuješ ribu.

U kuhinji

Meso svala je jestivo, blagog ukusa i sa dosta sitnih kostiju, pa zahteva pažnju pri jelu. Sitniji primerci mogu se pržiti, dok se krupniji mogu peći. Priprema nije složena, ali čišćenje i odvajanje kostiju traže više strpljenja nego samo kuvanje ili pečenje.

O ribi

Rasprostranjenost

Sval, poznat i kao svalić i strugač, ima znatno užu prirodnu rasprostranjenost od mnogih poznatih rečnih riba. Njegov život vezan je za jadranski sliv, a kraški predeli Hercegovine važan su deo njegovog prirodnog prostora. Latinski naziv Squalius svallize razlikuje ga od drugih sličnih riba koje se u svakodnevnom govoru mogu nazivati lokalnim imenima.

Ishrana

Hrani se raznovrsno i prilagođava onome što voda donosi. U ishrani učestvuju sitni vodeni beskičmenjaci, insekti i biljna hrana. Zato njegovo zadržavanje na određenom mestu nije vezano samo za zaklon: važan je i stalan dotok hrane, naročito tamo gde struja nanosi sitne zalogaje.

Mrest

Mrest se odvija tokom prolećnog dela godine, a ikra se polaže na podlogu u vodi. Pogodni delovi staništa za razmnožavanje ne moraju biti ista mesta na kojima se odrasle ribe najčešće hrane. Sezonsko pomeranje zato može objasniti zašto se sval povremeno izgubi sa inače dobrog ribolovnog mesta.

Sezonsko pomeranje

Sa zahlađenjem se aktivnost smanjuje, a riba se više zadržava u mirnijim i dubljim delovima. Tokom toplijeg perioda češće istražuje pliće obalne pojaseve i koristi hranu koja dospeva sa kopna. Za ribolovca je korisnije da prati takve promene i ponašanje ribe nego da uporno ostaje na istom mestu.

Vode u kojima se nalazi