Kirnja

Kirnju traži uz stenovite odseke, pukotine i podvodne grebene, naročito oko Lastova u Hrvatskoj. Najbolje izglede obično pružaju topliji deo godine i slabije svetlo u svitanje ili predveče. Lovi se kančenicom ili dubinskim ribolovom, uz mamac ponuđen neposredno kraj zaklona. Lignja, sipa i sitna morska riba spadaju među najkorisnije mamce.

Ukratko

Tipična težina: 2–10 kg
Rekord: 60 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 8/10
Snaga borbe: 9/10
Ukus: 9/10
Lakoća pripreme: 6/10

Kako prepoznati

Telo je zdepasto, snažno i bočno blago spljošteno, sa krupnom glavom.
Usta su veoma velika, donja vilica isturena, a brkova nema.
Smeđkastu osnovu prekrivaju nepravilne svetlije, žućkaste mrlje.
Leđno peraje je dugo i ima izražene bodlje u prednjem delu.
Repno peraje je zaobljeno, bez dubokog useka.

Kako loviti

Kančenicom ponudi mamac tik uz stenoviti zaklon, ali ga ne ostavljaj da se zavuče među kamenje. Dubinski ribolov iz plovila omogućava precizno spuštanje uz ivicu grebena; održavaj kontakt sa mamcem i prilagođavaj opterećenje struji. Varaličarenjem vodi krupniju varalicu blizu dna, kratkim pomeranjima i zastojima. Posle uzimanja presudno je odlučno odvojiti ribu od rupe: kirnja odmah pokušava da se vrati u zaklon. Potrebni su snažan pribor, pouzdane udice i predvez otporan na habanje.

Na šta loviti

Cela lignja ili sipa dobro se drže na udici i daju krupan, uočljiv zalogaj. Sitna morska riba, živa ili sveža uginula, odgovara kirnjinom načinu ishrane iz zasede. Komad hobotnice je žilav mamac koji podnosi dodire sa dnom i napade sitnih životinja. Mamac postavi tako da vrh udice ostane slobodan, jer velika usta ne znače da će svako uzimanje završiti sigurnim kačenjem.

Gde loviti

Najviše pažnje posveti čvrstom, razuđenom dnu sa pećinama, pukotinama i kamenim blokovima. Prelazi između stene i otvorenog dna posebno su zanimljivi jer omogućavaju izlazak iz zaklona i presretanje plena. Oko Lastova u Hrvatskoj kirnja je česta, a odgovarajuća staništa mogu se tražiti i oko Mljeta i u Viškom kanalu u Hrvatskoj. U Crnoj Gori zanimljivi su stenoviti delovi Budvanske rivijere i oblast oko Katiča. Njeno prisustvo nije ravnomerno: izgled dna važniji je od samog naziva oblasti.

U kuhinji

Kirnja se ceni zbog belog, čvrstog i sočnog mesa blagog ukusa. Pogodna je za pečenje, pripremu na žaru i kuvanje u ribljim jelima sa povrćem. Krupni komadi se lako odvajaju od kostiju, ali čišćenje snažne kože i obrada velike glave traže više rada. Najvažnije je ne prepeći meso, jer tada gubi sočnost.

O ribi

Grabljivica iz zasede

Kirnja je pre svega grabljivica iz zasede. Zaklon joj služi kao oslonac iz kojeg kratkim, snažnim naletom hvata plen. Hrani se ribama, rakovima i glavonošcima, a velika usta omogućavaju joj da plen usisa zajedno sa vodom. Zato njena naizgled troma pojava ne govori mnogo o brzini napada.

Odrasle kirnje

Odrasle kirnje uglavnom žive pojedinačno i mogu dugo ostati vezane za isti deo staništa. Mlađe jedinke češće koriste plića, zaklonjena mesta, dok se krupnije mogu nalaziti i dublje. Kada se more ohladi, aktivnost i hranjenje slabe, pa prisustvo ribe ne znači i spremnost da uzme ponuđeni mamac.

Promena pola

Zanimljiva osobina kirnje jeste promena pola tokom života: jedinke najpre sazrevaju kao ženke, a deo njih kasnije postaje mužjak. Razmnožavanje je vezano za topliji deo godine, kada se odrasle ribe okupljaju radi mresta. Jaja se razvijaju u slobodnoj vodi, a mlade jedinke kasnije traže zaklon pri dnu.

Boja kirnje

Boja kirnje nije nepromenljiva. Izraženost svetlih šara i tamne osnove može da se menja u zavisnosti od okruženja i stanja ribe. Zbog toga se pri prepoznavanju ne treba osloniti samo na boju, već i na oblik glave, građu tela i zaobljen rep.