Gambuzija se najčešće zadržava u toplim, obraslim plićacima sa mirnom ili sporom vodom. Aktivna je tokom toplijeg dela godine, kada pri površini uzima sitnu hranu. Nije uobičajena ribolovna meta, ali može uzeti sasvim mali komadić gliste ili sitnu larvu ponuđenu nežnim priborom.
Ukratko
- Tipična težina
- 0–0 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, sivkasto do maslinasto, sa svetlijim trbuhom.
- Glava je odozgo spljoštena, a mala usta okrenuta su nagore.
- Leđno peraje je pomereno unazad, a repno peraje je zaobljeno.
- Ženke su krupnije i punijeg trbuha, često sa tamnom mrljom ispred podrepnog peraja.
- Kod mužjaka je podrepno peraje preobraženo u uzak, izdužen organ za oplodnju.
Kako loviti
Ciljani lov gambuzije udicom nije uobičajen, jer njena veličina i veoma mala usta ograničavaju izbor pribora. Ako se ipak pokušava, najprimereniji su ribolov na plovak sa vrlo osetljivim plovkom i ribolov prirodnim mamcima. Mamac treba da bude sasvim sitan, na veoma maloj udici, i ponuđen blizu površine ili uz rub bilja. Ribu je najlakše prvo uočiti, pa joj pažljivo približiti mamac bez naglog pomeranja pribora.
Na šta loviti
Najrazumniji izbor su sićušan komadić tanke gliste ili sitna larva vodenog insekta. Gambuzija uzima mali životinjski plen, ali mamac mora odgovarati njenim veoma malim ustima. Krupan zalogaj obično samo čupka, pa uočeno interesovanje za mamac ne znači da ga može progutati.
Gde loviti
Traži je u osunčanim plićacima, među retkim stabljikama vodenog bilja i uz obalu zaklonjenu od talasa. U rekama joj više odgovaraju mirni priobalni džepovi nego glavni tok. Među vodama u kojima je zabeležena su Šasko jezero u Crnoj Gori, Svitavsko jezero u Bosni i Hercegovini i Vransko jezero u Hrvatskoj. Prisustvo u jezeru ne znači da je ravnomerno raspoređena: najpre pregledaj toplu, mirnu obalnu zonu.
O ribi
Gambuzija nije izvorna vrsta naših voda. Potiče iz Severne Amerike, a u mnoge oblasti unošena je radi suzbijanja larvi komaraca. Dobro podnosi promenljive uslove i smanjenu količinu kiseonika, što joj olakšava opstanak u malim, zagrejanim i povremeno nepovoljnim staništima.
Iako je poznata kao potrošač larvi komaraca, njena ishrana je znatno raznovrsnija. Uzima sitne vodene beskičmenjake i insekte koji dospeju na površinu, a može jesti i ikru i tek izleženu riblju mlađ. Zbog toga njeno prisustvo nije nužno korisno za ostali živi svet, naročito u malim i izdvojenim vodama.
Za razliku od riba koje polažu ikru, ženka gambuzije rađa razvijene mladunce posle unutrašnjeg oplođenja. Tokom toplog dela godine može se razmnožavati više puta, pa brojnost brzo raste kada ima dovoljno hrane i zaklona. Mladunci odmah samostalno plivaju i hrane se, a gusti biljni sklop im pruža važnu zaštitu.
Sa zahlađenjem gambuzija postaje manje aktivna i povlači se iz najizloženijih plićaka u zaklonjenije delove staništa. Njena otpornost ipak ne znači da joj svaka voda odgovara: dugotrajna hladnoća ograničava opstanak. Sitna veličina takođe ne znači bezazlenost, jer može biti napadna prema drugim sitnim vodenim životinjama.
Vode u kojima se nalazi
- Njivice (Hrvatska)
- Šasko jezero (Crna Gora)
- Svitavsko jezero (Bosna i Hercegovina)
- Visovačko jezero (Hrvatska)
- Vransko jezero (Hrvatska)
- Zrmanja (Hrvatska)
