Tamnava je slatkovodna reka u Srbiji, u oblasti Koceljeve, Uba i Obrenovca. Prema starijim pravilima, peca se sa obale uz dozvolu, dok ribolov iz čamca nije dozvoljen. Glavna lovina je klen, a ima i štuke, skobalja i babuške.
- Veličina
-
Dužina u regionu 86,1 km
O vodi
Izvorišni krakovi Tamnave formiraju se na padinama Vlašića, a reka prolazi kroz područje Koceljeve, Uba i Obrenovca i uliva se u Kolubaru. Duga je od 78,5 do 86,1 km, sa slivom površine 929 km². Sliv do hidrološke stanice Koceljeva obuhvata 208 km².
U dolini kod Donjeg Crniljeva približna nadmorska visina je 178 m, dok je kota nule hidrološke stanice Koceljeva na 120,31 m. Leti vodostaj ume izrazito da opadne, pojedine deonice presušuju, a voda ostaje uglavnom u virovima. Tada pecarošu više znači pažljiv izbor vira nego dugo obilaženje plitkog korita.
Uz reku postoje lokalne pešačke i poljske staze i mesta pogodna za boravak. Tamnavom upravlja „Eko ribarstvo“ d.o.o. iz Valjeva, u okviru dela ribarskog područja „Srbija-zapad 1“. Prema starijim podacima, na lokalnom području deluje OOSR „Tamnava-Ub“.
Ribe u vodi
Klen dominira u većem delu toka i glavna je lovina na Tamnavi. Obično se drži uz zaklon, nadvijene grane i prelaze između mirnije i brže vode. Oprezan prilaz mnogo znači: na bistroj vodi klen lako primeti pecaroša, a sitniji mamac i nenametljivo vođenje često donose više udaraca. U toplijem delu godine vredi ga tražiti rano ujutru i predveče.
Štuka se ovde traži u dubljim delovima i donjem toku. Kao grabljivica koja napada iz zasede, obično koristi zaklon i rubove mirnije vode, pa varalicu treba provesti uz takva mesta. Prema starijim podacima, u donjem toku je jedan pecaroš ulovio štuku od 3,5 kg.
U Tamnavi žive i skobalj i babuška. Skobalj se obično hrani pri dnu u tekućoj vodi, dok babuška češće bira sporije delove i dobro reaguje na mirno ponuđen mamac. Tu su i mrena i potočna mrena, za koju se koriste i nazivi sapača i krkuša; kod njih mamac treba voditi bliže dnu.
Kako se peca
Na Tamnavi se peca sa obale. Varaličarenje je usmereno na klena i štuku, uz lakši i veoma laki pribor, male voblere, leptire i metalne kašike. Za klena je važan precizan zabačaj i tiho kretanje obalom. Za štuku treba prilagoditi jačinu pribora i koristiti predvez otporan na zube, čak i kada se lovi manjim varalicama.
Plovkarenje laganim štapovima koristi se za belu ribu, klena i babušku, uz crviće, gliste i hleb. Na plovak je korisno podesiti dubinu tako da mamac prolazi prirodno, bez grubog zadržavanja koje ga podiže iz zone hranjenja. Kad letnja voda ostane u virovima, tih prilaz i pažljivo spuštanje sistema imaju prednost nad čestim prebacivanjem.
Pristup vodi
Vodi se prilazi duž toka kroz opštine Koceljeva i Ub. U donjem toku prilazi postoje kod Draževca i Velikog Polja, na području Obrenovca, pre ulivanja Tamnave u Kolubaru.
Na više mesta uz reku postoje lokalne pešačke i poljske staze kojima se prilazi pešice, kao i mesta pogodna za boravak uz vodu.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija preko ovlašćenih ribolovačkih udruženja i klubova, a dnevna i neposredno kod ribočuvarske službe na vodi. Za područje korisnika „Eko ribarstvo“ cena godišnje dozvole za seniore iznosila je 4.500 dinara, a dnevne 1.000 dinara. Za okolinu Beograda okvirna godišnja rekreativna dozvola za 2025. iznosila je oko 7.000 dinara.
Prema opštim pravilima za 2026, lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, a za šarana od 1. aprila do 31. maja. Za klena, deveriku i skobalja traje od 15. aprila do 31. maja, dok je za soma od 1. maja do 15. juna.
Opšte minimalne lovne mere za 2022. i 2026. iznose 40 cm za štuku i smuđa, 60 cm za soma i 30 cm za šarana. Klen, deverika i skobalj imaju meru od 20 cm, a potočna mrena 15 cm. Prema opštem pravilu iz 2022, dnevni ulov plemenitih vrsta ograničen je brojem primeraka i ukupnom masom, dok je izlov alohtonih vrsta neograničen.