Rabrovačko jezero je slatkovodna akumulacija u Srbiji, na teritoriji grada Beograda, gde se pretežno peca sa obale. Koristi se za rekreativni i sportski ribolov, a prema starijim podacima potrebna je jedinstvena dozvola. Među ribama koje možeš da ciljaš su šaran, som, štuka i amur.
- Veličina
-
Površina 10,9 ha
O vodi
Rabrovačko jezero je veštačko jezero na teritoriji grada Beograda, na oko 180 metara nadmorske visine. Zauzima od 10 do 10,9 hektara, a koristi se za rekreativni i sportski ribolov.
Prosečna dubina je oko 16 metara, dok najdublji deo doseže 20 metara. To je najdublja akumulacija na teritoriji grada Beograda. Za pecaroša je na ovakvoj vodi korisno da pre zabacivanja ispita dubinu i potraži prelaze na dnu, umesto da daljinu zabačaja bira naslepo.
Ribe u vodi
U Rabrovačkom jezeru žive šaran i som, a love se somovi teški do 20 kilograma. Šarana obično vredi tražiti uz prelaze dubine i mesta na kojima nalazi hranu, naročito rano ujutru i predveče. Som se često drži zaklona i dubljih delova, a u sumrak ume da krene u potragu za hranom bliže obali.
Tu su i štuka i amur. Štuka obično vreba uz zaklon i ivice rastinja, pa varalicu treba voditi uz takva mesta, sa zastojima u povlačenju. Amur se često hrani u toplijem delu dana; za njega se obično bira biljni mamac i pribor koji može da podnese snažan beg.
U jezeru su prisutne deverika i babuška, koje se najčešće traže pri dnu. Bodorka i crvenperka pogodne su za finiji pribor, dok klen zahteva tih prilazak i pažljivo predstavljanje mamca. U vodi živi i tolstolobik.
Kako se peca
Na Rabrovačkom jezeru pretežno se peca sa obale. Šaranski ribolov i dubinski ribolov spadaju među najčešće tehnike. Za šarana se obično koriste kukuruz ili boile, uz pažljivo odabrano mesto hranjenja; na dubinku je važnije pronaći dobar položaj mamca nego zabaciti što dalje.
Često se peca i fiderom. Za deveriku i babušku obično odgovaraju hranilica koja pouzdano leži na dnu i osetljiv vrh koji pokazuje i oprezno uzimanje. Količinu hrane vredi prilagoditi aktivnosti ribe, a ne uporno dopunjavati mesto na kojem nema dodira.
Ribolov na plovak takođe je među uobičajenim tehnikama. Za bodorku i crvenperku može se krenuti finijim priborom i sitnijim mamcem, pa menjati dubinu dok se ne pronađe sloj u kojem riba grize. Na dubljoj vodi klizni plovak olakšava postavljanje mamca na željenu dubinu.
Pristup vodi
Prilazi vodi su slabo uređeni, bez zvaničnih putokaza na terenu. Prema starijim podacima, nema dovoljno prilaznih mesta za vozila, pa se do većine ribolovnih mesta pešači.
Na pojedinim mestima uz obalu postoje improvizovane drvene platforme koje su postavili ribolovci.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov je potrebna republička, odnosno jedinstvena dozvola za rekreativni ribolov, koja se kupovala u ribolovačkoj radnji „Carp Servis Bistro“ u Mladenovcu. Godišnja dozvola koštala je 7.000 RSD, dnevna 1.000 RSD, a višednevna 2.000 RSD. Kao korisnik ribarskog područja „Velika Morava 2“ navodilo se preduzeće „Rivers Protect d.o.o.“.
Lovostaj za 2026. godinu traje za štuku od 1. februara do 31. marta, a za smuđa od 1. marta do 30. aprila. Za šarana traje od 1. aprila do 31. maja, a za soma od 1. maja do 15. juna. Minimalna lovna mera za šarana je 30 cm, za soma 60 cm, dok je za štuku i smuđa 40 cm.
