Jezero Paljuvi, poznato i kao Paljuvi–Viš, veštačka je retenzija u Srbiji, u oblasti ugljenokopa Kolubara. Peca se sa obale i iz čamca, a prema starijim podacima obavezna je dozvola. Babuška je najbrojnija, a među lovinama su i šaran, som i štuka.
- Veličina
-
Površina 74 ha
O vodi
Paljuvi–Viš je slatkovodno veštačko jezero nastalo pregrađivanjem rečice Kladnice radi zaštite ugljenokopa Kolubara od poplava. Površina je od 74 do oko 150 ha. Jezero je uglavnom plitko: prosečna dubina je između 1 i 2 metra, dok delovi prema sredini i brani prelaze 2,5 metara. Ta razlika u dubini daje pecarošu razlog da pažljivo bira daljinu zabacivanja i proverava gde dno počinje da pada.
Prirodne obale na mnogim mestima zatvaraju trska, šiblje i visoka trava. Za ribolov se koriste prokrčene pozicije i proseci, a često se peca i oko zemljane brane. Osim ribolova sa obale, koriste se i čamci.
Prema starijim podacima, retenzija je nastajala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a izgradnja brane vezuje se za 1985. ili 1988. godinu. Područjem Srbija–Zapad ranije je upravljalo društvo „Eko ribarstvo“ d.o.o. iz Valjeva, a potom se kao korisnik pojavljuje „Cassini Fishing“ d.o.o. Lokalno ribolovačko udruženje je OOSR „Tamnava – Ub“.
Ribe u vodi
Babuška je najdominantnija riba Paljuva i najizglednija lovina za mirno pecanje. Uobičajeno se love babuške veličine dlana, prosečno oko 200 g, a pojedinačni dnevni ulovi dostižu nekoliko kilograma. Babuška se često hrani pri dnu, pa mamac treba spustiti do dna ili tik iznad njega; u toplijem delu godine obično bolje grize ujutru i predveče.
Šaran je prisutan, a za njegovo pecanje obično treba više strpljenja nego za sitniju ribu. Hranu traži po dnu i uz rubove rastinja, naročito u mirnijim periodima dana. Deverika takođe uzima hranu sa dna, dok se linjak često drži uz vodeno bilje i najradije javlja u svitanje ili pred sumrak. U jezeru živi i amur.
Od grabljivica se love som, štuka i smuđ. Štuka obično vreba uz zaklon i ivicu rastinja, smuđ se često aktivira pri slabijem svetlu, a som najradije traži hranu u sumrak i noću. Navodno je 2023. godine ulovljen som za koji su pecaroši tvrdili da ima preko 200 kg, dok su ga prisutni procenjivali na 80 do 90 kg.
U vodi su i bodorka i crvenperka, koje se obično traže uz rastinje, kao i belica. Ribljem fondu pripadaju još klen i grgeč, poznat i kao bandar, a prisutan je i patuljasti somić, odnosno cverglan.
Kako se peca
Na Paljuvima se peca sa obale i iz čamca. Za babušku i belu ribu koriste se ribolov na plovak, meč i petljaš, ali i fider sa hranilicom. Mesto se priprema praškastom prihranom, a na udicu idu beli crvići ili crveni crvići. Koriste se i hleb, kuvano žito i kukuruz šećerac. Kod pecanja na plovak prvo valja dobro izmeriti dubinu, dok fiderom treba održavati precizno hranjeno mesto, umesto rasipanja hrane po širokom potezu.
Šaran se lovi na dubinku, uz obilnije hranjenje mesta, a mamci su kukuruz i boile. Za ovakav ribolov koristan je sistem koji mamac pouzdano drži na dnu; količinu hrane treba prilagođavati aktivnosti ribe, jer više prihrane ne znači uvek i više udaraca.
Za štuku, soma i smuđa koriste se dubinski sistemi sa kederom, a kao mamci služe babuška i žutooka. Iste grabljivice love se i varaličarenjem, uz voblere i silikonce. Varaličari obično dobijaju više od pažljivog pretraživanja različitih dubina nego od stalnog zabacivanja na istu daljinu; brzinu vođenja treba menjati dok riba ne pokaže na šta reaguje.
Pristup vodi
Prilazi vodi uglavnom su prirodni i neuređeni. Do mesta za pecanje dolazi se kroz prokrčene pozicije i proseke u trsci, šiblju i visokoj travi. Zona oko zemljane brane često je mesto za ribolov.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov na Paljuvima obavezna je dozvola, koja se kupuje preko ovlašćenih ribolovačkih udruženja i korisnika ribarskog područja. Tadašnje cene opštih dozvola bile su 7.000 RSD za republičku godišnju, 1.000 RSD za dnevnu i 2.000 RSD za višednevnu dozvolu. Cena standardne godišnje dozvole za rekreativni ribolov u Srbiji za 2025. godinu iznosila je 9.000 RSD.
Primenjuju se opšta pravila rekreativnog ribolova u Srbiji: dozvoljen je isključivo sportsko-rekreativni ribolov propisanim štapovima i udicama, a lov šarana zabranjen je tokom prolećnog lovostaja. Ograničenje ulova po izlasku je do 5 kg bele ribe, uz ograničen broj komada plemenite ribe. Najmanje lovne mere određene su propisima i ispisane na poleđini jedinstvene dozvole.
