Tabinja mrkulja

Tabinja mrkulja živi uz kamenito morsko dno, naročito tamo gde ima rupa, pukotina i zasenjenih zaklona. U vodama oko ostrva Lastovo u Hrvatskoj čest je stanovnik takvih mesta. Najbolje se traži u sumrak i noću, kada izlazi u potragu za hranom. Lovi se kančenicom ili odmetom, na komad lignje, račića ili riblje meso ponuđeno pri dnu.

Ukratko

Tipična težina: 0,3–1,2 kg
Rekord: 3,9 kg
Popularnost: 3/10
Težina ulova: 5/10
Snaga borbe: 4/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, smeđe do tamnosmeđe, sa svetlijim trbuhom.
Ispod donje vilice nalazi se jasno vidljiv brčić.
Prednje leđno peraje je kratko, dok su drugo leđno i podrepno peraje dugački.
Trbušna peraja su izdužena u tanke, račvaste nastavke.
Repno peraje je zaobljeno, a telo prekriveno sitnim ljuskama.

Kako loviti

Kančenica je dobar izbor iz plovila: mamac spusti uz kameniti rub ili ulaz u pukotinu i održavaj ga blizu dna, bez širokog povlačenja preko stena. Odmetom se može loviti sa kamenite obale, naročito u sumrak i tokom noći. Mamac treba da ostane uz zaklon, ali ne duboko u rupi. Posle jasnog uzimanja reaguj odlučno i ribu odvoji od dna, jer povlačenje u pukotinu lako završava zaglavljivanjem pribora.

Na šta loviti

Traka lignje je pouzdan mamac jer dobro stoji na udici i podnosi duže čekanje. Meso račića odgovara njenoj prirodnoj ishrani, dok komad sveže morske ribe privlači mirisom. Mamac postavi tako da vrh udice ostane slobodan. Prednost imaju uredni, izduženi zalogaji koji se lako uzimaju, umesto zbijene gomile mesa oko udice.

Gde loviti

Traži kamenito dno sa šupljinama, podlokanim stenama i prelazima ka pesku ili mulju. Važniji su zaklon i blizina hrane nego ujednačena dubina. U Hrvatskoj su dobar primer vode oko ostrva Lastovo, gde je ova riba česta, kao i zaliv Komiža. Danju vredi tražiti zasenjene delove i ulaze u pukotine, a noću i otvorenije dno neposredno uz takva skloništa.

U kuhinji

Meso tabinje mrkulje je belo, nežno i blagog ukusa. Prija joj jednostavna priprema: pečenje, prženje ili kuvanje u ribljem jelu sa saftom. Nije zahtevna za čišćenje, ali meko meso traži pažljivo rukovanje i kraću obradu kako se ne bi isušilo ili raspalo. Sitniji primerci mogu se pripremati celi, a krupniji u komadima.

O ribi

Tabinja mrkulja pripada porodici Phycidae i nije ograničena samo na Jadran: rasprostranjena je i u drugim delovima Sredozemnog mora i istočnog Atlantika. U odgovarajućem staništu može biti dobro zastupljena, a ipak ostati neprimećena zbog skrovitog načina života.

Hrani se pretežno rakovima i sitnim ribama. Brčić ispod vilice i izdužena trbušna peraja imaju čulnu ulogu i pomažu joj pri istraživanju neposredne okoline. Zato njen neobičan izgled nije samo znak za prepoznavanje, već i prilagođavanje životu uz slabo osvetljeno dno.

Razmnožavanje se odvija oslobađanjem ikre i mleči u vodu, uz spoljašnje oplođenje. Ikra i rani razvojni stadijumi nalaze se u vodenom stubu, dok se sa odrastanjem razvija izrazita vezanost za dno. Tabinja mrkulja ne čuva gnezdo niti potomstvo.

Promene aktivnosti ne zavise samo od godišnjeg doba. Osvetljenost, stanje mora i dostupnost hrane takođe utiču na njeno kretanje, pa izostanak ulova tokom dana ne mora da znači da ribe nema. Za ovu vrstu smena dana i noći često je važnija ribolovcu od opštih sezonskih očekivanja.