Papalina

Papalina živi u jatima u morskom vodenom stubu, a u Jadranu se sreće i u zaklonjenim priobalnim oblastima. U Hrvatskoj je česta oko ostrva Drvenik Mali. Nema pouzdano vreme najboljeg griza na udicu, jer se hrani pretežno sitnim planktonskim životinjama. Povremeno može uzeti veoma sitan životinjski mamac, ali nije uobičajena ciljna riba sportskog ribolova.

Ukratko

Tipična težina: 0,01–0,02 kg
Popularnost: 3/10
Težina ulova: 8/10
Snaga borbe: 1/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 8/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, bočno spljošteno i prekriveno tankim ljuskama koje lako otpadaju.
Leđa su plavozelena, a bokovi i trbuh izrazito srebrnasti.
Duž donje ivice trbuha oseća se oštar, nazubljen greben.
Usta su mala, bez brkova, a donja vilica blago isturena.
Za razliku od srdele, nema niz tamnih pega duž bokova, a trbušna peraja počinju ispred početka leđnog peraja.

Kako loviti

Ribolov na plovak ima smisla samo kada se jato zadržava blizu obale i riba pokazuje interesovanje za sasvim sitnu hranu. Potreban je vrlo osetljiv pribor, najsitnija prikladna udica i mamac koji se spušta prirodno, bez naglog povlačenja. Dubinu ponude treba prilagoditi položaju jata, a ne obavezno tražiti ribu pri dnu. Papalina nije zahvalan cilj za klasičan lov udicom: i kada je ima mnogo, ulov može potpuno izostati.

Na šta loviti

Veoma sitni komadići račića mogu poslužiti za pokušaj lova, jer su bliski njenoj prirodnoj životinjskoj hrani. Mamac mora biti toliko mali da ne zaklanja vrh sitne udice i da se lako kreće u vodi. Ipak, papalina prvenstveno uzima planktonske organizme, pa krupniji zalogaji uglavnom nisu korisni, a ni sitan mamac ne garantuje da će se jato zainteresovati.

Gde loviti

Traži je u vodenom stubu, tamo gde se zadržavaju jata i ima dovoljno planktonske hrane. Koristi i otvorenije more i zaklonjene zalive, a položaj jata menja se sa svetlošću, strujanjem i rasporedom hrane. U Hrvatskoj je česta oko ostrva Drvenik Mali, dok se u Crnoj Gori sreće u Kumborskom tjesnacu. Za pokušaj lova važnije je pronaći aktivno jato nego određenu vrstu dna.

U kuhinji

Papalina ima nežno, masnije meso i izražen, prijatan morski ukus. Najčešće se priprema kratkim prženjem, kada koža postaje hrskava, a sitne kosti manje primetne. Čišćenje je jednostavno, ali može biti zamorno kada se priprema veća količina sitne ribe. Lako se presuši ako se predugo peče, pa joj odgovara kratka termička obrada.

O ribi

Papalina pripada porodici Clupeidae. Njena jata su važna veza između planktona i krupnijih morskih životinja: energiju iz sitnih organizama prenose dalje kroz lanac ishrane. Zato njen značaj u moru daleko prevazilazi veličinu pojedinačne ribe.

Hranu pronalazi

Hranu pronalazi pretežno među sitnim planktonskim račićima i njihovim razvojnim oblicima. Kretanje jata prati raspored tih organizama, pa naizgled prazna oblast mora može brzo postati puna ribe, a zatim ponovo opusteti. Tokom dana jata su često zbijenija, dok se pri slabijoj svetlosti mogu rasuti.

Razmnožava se

Razmnožava se ispuštanjem ikre i mleči u vodu. Ikra lebdi u vodenom stubu, a razvoj ranih životnih stadijuma zavisi od strujanja i dostupnosti odgovarajuće sitne hrane. Vreme i trajanje mresta razlikuju se između morskih oblasti, pa se ne mogu svesti na isti obrazac svuda gde papalina živi.

Položaj jata

Položaj jata menja se i tokom godišnjih doba. Zagrevanje i hlađenje mora, kao i promene u količini planktona, utiču na njeno udaljavanje od obale i raspored u vodenom stubu. Česta je zabluda da svako vidljivo jato sitne srebrnaste ribe lako uzima mamac: kod papaline brojnost i spremnost da zagrize nisu isto.